У својим последњим данима пре смрти изнео је застрашујуће предвиђање за свет и Блиски исток
На дан 13. децембра 2003. у операцији Црвена Зора ухваћен је дугогодишњи непријатељ америчке државе и човек од кога су стрепили сви његови суседи на Блиском истоку – Садам Хусеин.
Након што је ухваћен, истражитељи су увидели како је некада поносни диктатор потпуно изгубљен те како нема појма шта се догађа у Ираку. Годинама пре него су га ухватиле америчке снаге Садам није знао шта ради влада у Ираку, а он је био потпуно окупиран писањем књиге и није обраћао пажњу на то што ради војска и његови људи у влади, открио је Џон Никсон, бивши аналитичар ЦИА-е, човек који је први испитивао Садама након хапшења у својој књизи „Дебриефинг тхе Пресидент: Тхе Интеррогатион оф Саддам Хуссеин“.
Он уопште није водио државу. Приликом хапшења стално се жалио на модрице и посекотине, није чак ни имао никакав план како одбранити Ирак“, открива Никсон, који је осим испитивања диктатора био задужен за препознавање Садама пре него што Америка објави вест да је Садам ухапшен.
Садама је идентификовао према једној старој рани од метка и две племенске тетоваже. И након хапшења Садам је остао арогантан, а према Никсоновим речима, врло вероватно није био свестан да је готов.
Неуморна испитивања
Врло брзо након хапшења, започела су опсежна испитивања обједињена у програм назван „Пустињски паук“, а вршила су се под надзором ФБИ-а. Они су у својим шакама имали најпознатијег затвореника на свету. У међувремену је отпочело и његово суђење у октобру 2005., а на њему су се и наводиле ствари које је Садам говорио у интервјуима, одбацујући оптужбе да је ратни злочинац.
Између осталог, посрнули диктатор је рекао како никад није имао хемијско оружје, јер да га је имао, употребио би га на САД-у, као и то да је САД искористио 11. септембар како би неоправдано напали Ирак.
Напослетку је, 5. новембра 2006, Садам проглашен кривим по свим тачкама оптужнице те је осуђен на смрт вешањем. Он је преко својих адвоката суду и јавности тада поручио „спреман сам умрети часно и без страха“.
Пушио цигаре и желео да разговара, а не да буде испитиван
Специјалац Стив Хачинсон био је један од задужених за чување Садама до извршења казне. О том задатку није смео да говори ни својој породици, он и његове колеге нису смели да користе мобилне телефоне, воде дневник, и сва њихова комуникација са спољним светом је била под строгим надзором.
Једног дана је надзирао Садама док је у његовом друштву био његов бивши поручник, који му је служио као преводилац за Американце. Иако је био осуђен, Американци су му давали кубанске цигаре и омогућавали неке слободе.
Једне вечери сам чуо како Садам и његов преводилац мумлају и певуше неку молитву. Кад ме је Садам примиетио, рекао је нешто свом поручнику. Он се тада окренуо према мени и питао ме „одакле сам“. То је занимало Хусеина, испричао је Хачинсон Њузвику.
– Рекао сам како сам Американац. А пре тога – питао ме, ваљда збуњен мојом тамном бојом коже. Рекао сам како сам делом Индијанац. Тада је ставио један прст иза своје главе да глуми перо а руку испред уста те је почео да имитира индијански војни поклич. Ја сам почео да се смејем – присећа се Хачинсон.
Неколико недеља касније, на сам дан Божића, Садам је чекао одговор на своју жалбу на пресуду. Те вечери је упалио свећу те објаснио чувару како то чини за своју жену. Будући да никад пре није желио да говори о својим женама, већ би одмах окренуо разговор на своју децу, то је зачудило чуваре, нарочито кад је почео да им прича да је то њихова традиција те да јој пише песму.
Сутрадан је његова жалба одбијена.
Језиво последње упозорење
У ЦИА истражитеља Никсона је гледао погледом пуним мржње, а Никсон је почео да му поставља питања: „Када сте последњи пут видели своје синове?“, на што му је Садам одговорио питањима: „Ко сте ви? Јесте ли ви војни обавештајци? Одговорите ми! Реците ко сте!“.
На испитивању је тврдио да није планирао убиство председника Буша старијег, а онда је изговорио речи које данас с оним што се догађа у Ираку звуче прилично језиво: „Нећете успети. Видећете да није лако управљати Ираком!“.
То његово упозорење односило се на тежину владања подељеном земљом која ни данас, 11 година након његове смрти, није пронашла мир те и данас свакодневно узима жртве.
Није тражио опроштај и није показао ни трунку страха
Бивши саветник за националну сигурност Мувафак Ал-Рубаи је надгледао вешање и открио детаље везане за тај догађај.
– Да ли је био злочинац? Јесте. Убица? Јесте. Крвник? Јесте. Али је остао снажан до краја – тврди Рубаи.
Он се сећа како је Садам ушао сам код њега у просторију затвора где је погубљење извршено пре 11 година, а носио је сако и белу кошуљу, понашао се нормално и опуштено, не показавши ни трунку страха.
– Наравно, неки људи су тражили од мене да кажем како се онесвестио или да је био дрогиран – напомиње Рубаи и истиче: „Нисам од њега чуо ни реч о покајању, није се помолио Богу за милост, нити је тражио опроштај, као што би, свакако, учинио неко ко ће умрети за који минут“.
Рубаи је, каже, потом одвео Садама, који је имао лисице на рукама и држао Куран, код судије који му је прочитао оптужницу, а Садам је поновио: „Смрт Америци! Смрт Израелу! Живела Палестина! Смрт персијским свештеницима!“ Након тога, Рубаи је одвео Садама у просторију са вешалима.
– Застао је, погледао у вешала, затим у мене, па спустио поглед… и рекао: „Докторе, ово је за мушкарце“ – препричава Рубаи. Када је дошао тренутак да се попне на вешала, ноге су му биле још везане, па су га Рубаи и остали морали одвући до степеница.
Непосредно пре вешања, сведоци су му добацили подругљиво: „Живео Мухамед Бакр ал-Садр!“ и „Моктада, Моктада!“, што се односило на Садамовог противника који је убијен за време његове владавине и на његовог рођака, који је дошао на чело моћне полиције после 2003.
Садам је одговорио: „Зар су то мушкарци?“ и, пре него што је повучена полуга, почео је да рецитује стихове из Курана, које није успео да изговори до краја: „Потврђујем да нема другог Бога осим Алаха, а Мухамед…“, и то су биле његове последње речи.
Извор: srbijadanas.com/Express.hr
