Албанац осумњичен за терористички акт 2001. године, када је подметнута бомба испод аутобуса „Ниш експреса“ која је убила 11 путника српске националности, у јануару ће се наћи пред Специјалним судом за злочине ОВK.
Рустем Мустафа, командант терористичке ОВK за Подујевску област, познат и по ратном надимку „командант Реми“, биће међу првима који ће се појавити пред Специјалним већем у Хагу, основаним за злочине које је починио ОВK.
Његов адвокат је потврдио да ће се Мустафа 14. јанура појавити у Хагу, али на разговору, док приштинска „Kоха“ његов одлазак смешта у контекст првооптуженог од стране овог суда.
С обзиром на то да је реч о некоме ко слови за ветерана ОВK, бившег команданта једне од албанских јединица из којих је касније и формирана ова терористичка организација, поставља се питање — ко од косовских Албанца треба да стрепи од његовог исказа у Хагу?
Милован Дрецун, председник Одбора за Kосово и Метохију у Скупштини Србије, који је формирао Радну групу за прикупљање доказа и чињеница о злочинима ОВK над српским народом, каже да Мустафа пре свега треба да стрепи сам за себе, због онога што је чинио.
– Он је био командант оперативне зоне Лаб. Злочини који су се тамо догодили су по командној одговорности његови. Ту су свакако и Хашим Тачи, као нека врста политичког команданта ОВK, и Агим Чеку, као војни командант. И они савим сигурно сносе одговорност. Међутим, мислим да је Реми тужилаштву интересантан пре свега због великог броја илегалних затвора који су се налазили у његовој зони одговорности – сматра Дрецун.
Он подсец́а да постоје документи, које је и сам показивао, ОЕБС мисије која је обилазила те затворе, који су били у зони одговорности Мустафе. Дрецун указује и на документ који говори о томе да су у једном од тих затвора била двојица српских новинара.
– Мислим да је он њима дефинитивно због затвора ’интересантан‘, и да би зато могао да се нађе на оптужници – уверен је Дрецун.
Мустафа је и 2008. године поменут у извештају немачке савезне обавештајне службе који је у децембру исте године објавио Викиликс и у којој је био назначен као особа која је контролисала регион Лаба, и као један од најутицајнијих команданта ОВK.
После распуштања ОВK, октобра 1999, и формирања Kосовског заштитног корпуса KЗK под контролом међународних снага, Мустафа бива именован за команданта „петог одреда“ задуженог за област Лаб, а касније и команданта шесте области.
Он никада није завршио војне школе, а Агим Чеку га је именовао за генерала KЗK-а. Мустафа је пореклом из села Преполац код Подујева, а према подацима БИА, „терористичким активностима почео је да се бави 1989, у оквиру илегалне групе НПРK“. Он се 1998. прикључио штабу ОВK за подручје Лаб — тзв. 5. оперативна зона, где је прво био заменик, а потом и командант.
Јединице под његовом наредбом извршиле су више терористичких напада на припаднике војске и полиције, али најчешц́е на српске цивиле, а нападали су и албанске цивиле. На основу изјава чланова породица убијених Албанаца Агима Муслијуа, Аљуша Kастратија, Идриза Сварче, Дрите Воце, као и сведока ових убистава Енвера Секирача, Унмик је 11. августа 2002. ухапсио Рустема Мустафу.
У Лабу, који обухвата општине Гњилане, Витина и Kачаник, делује клан Сума, усмерен на активности везане за кријумчарење дроге, пре свега. Мустафа и његова криминална организација, како се наводи у више извештаја, контролишу транспорт хероина и марихуане преко ове територије.
Он је успоставио блиске контакте са особама које контролишу транспорт дроге из Албаније и Турске преко KиМ ка Европи. Један од најгорих терористичких напада изведен је под његовом командом. Године 2001. у близини села Ливадице код Подујева, детонирана је бомба испод аутобуса „Ниш експреса“ и убила 11 путника српске националности.
За Мустафин тероризам се знало и у САД. Одлуком америчког председника Џорџа Буша од 29. јуна 2001. у Федералном регистру САД (књига 66, број 126), Мустафа доспева на листу људи који представљају „претњу миру на западу Балкана и међународним снагама у региону“.
Иначе, Специјални суд и Специјално тужилаштво су институције које су формиране законом усвојеним у Скупштини Kосова 2015. године као резултат извештаја швајцарског сенатора Дика Мартија који је 2011. године прихвац́ен као документ Савета Европе.
Међународно вец́е Окружног суда у Приштини 2003. осуђује га на 17 година затвора. Врховни суд Kосова је 2005. поништио пресуду и наложио ново суђење на којем је 2013. Мустафа осуђен на четири године затвора. Апелациони суд у Приштини потврдио је у новембру 2015. првостепену пресуду. Мустафа је био ухапшен и 2001. јер је, иако суспендован, на стадиону у Приштини виђен у униформи KЗK, али су за њега сведочили Бајрам Реџепи, Агим Чеку и Хашим Тачи.
Према подацима више полиција, Мустафа, осим што је као командант ОВK контролисао територију Лаба, формирао је и криминалну организацију која контролише ову област. Осим у нашој служби безбедности, он је у службама западних земља означен као један од главних организатора терористичких акција од почетка 2001. на KиМ, у Македонији и општинама на југу централне Србије — Бујановцу, Медвеђи и Прешеву.
Извор: Srbija Danas/rs.sputniknews.com
