Чини се да је Помпеов говор само озваничио успех пуча против Трампове спољне политике. Мочвара је победила. Аадминистрација САД се повлачи из или поново преговара „превазиђене или штетне међународне споразуме, трговинске уговоре и друге међународне аранжмане који нису у служби интереса Вашингтона или интереса наших савезника“ (Резолуција 1244? Дејтон…?)
Амерички Државни секретар Мајк Помпео одржао је 4. децембра 2018. – може се без устезања рећи програмски – спољнополитички говор у просторијама Немачког Маршаловог фонда у Бриселу. Прокламујући америчко залагање за „нови либерални поредак“, Помпео је суштински, после непуне две године Трамповог мандата, поништио Трампову прокламовану спољну политику неинтервенционизма.
У свом инаугурационом говору од 20. јануара 2017. Трамп је понудио врло једноставну визију:
Тражићемо пријатељство и добру вољу са свим земљама света. Али чинићемо то са разумевањем да је право свих нација да сопствене интересе ставе у први план. Нећемо се трудити да наметнемо свој начин живота било коме, већ да га учинимо светлим примером. Ми ћемо заблистати, па ко хоће за нама, нека крене.
Помпеови бисери
А шта нуди његов државни секретар непуна 23 месеца касније? Ево само неких од бисера:
Људи који су после Другог светског рата поново изградили западну цивилизацију… знали су да само снажно америчко вођство, заједно са нашим пријатељима и савезницима, може да уједини суверене нације широм планете;
Лоши актери су искористили одсуство нашег вођства за сопствени добитак. То је то отровно воће америчког повлачења. Председник Трамп је решен да то преокрене;
Економски развој није навео Кину да пригрли демократију и регионалну стабилност, већ да примени додатну политичку репресију и регионалне провокације. Ми смо поздравили кинески улазак у либерални поредак, али никад нисмо наџирали њено понашање;
Иран се није придружио заједници нација после потписивања нуклеарног споразума, већ је своје новостечено богатство поделио са терористима и диктаторима;
Москва није пригрлила западне вредности слободе и међународне сарадње, већ је сузбила опозиционе гласове и извршила инвазију суверених држава Грузије и Украјине. Москва је такође употребила војни нервни агенс на страном тлу, овде у Европи, кршећи Конвенцију о хемијском оружју чији је она потписник. Такође… Русија већ годинама крши Споразум о нуклеарном оружју средњег домета;
Свака нација – свака држава – мора искрено да прихвати своје обавезе према својим грађанима и запита да ли садашњи међународни поредак служи добробити њеног народа онолико колико би могао. И, ако не, морамо да се запитамо како то можемо да поправимо. То је оно што председник Трамп ради. Он враћа Сједињеним Државама њихову централну водећу улогу у свету… Он зна да ништа не може да замени државу-нацију као гаранта демократских слобода и националних интереса. Он зна, као што је и Џорџ Буш старији знао, да је постизање безбеднијег света константно захтевало америчку храброст на светској позорници;
Наша мисија је поновно испољавање нашег суверенитета, реформа либералног међународног поретка, и ми желимо да нам наши пријатељи помогну и да такође испоље сопствени суверенитет. Циљ нам је да натерамо међународни поредак да буде у служби наших грађана – а не да их контролише. Америка намерава да води – сада и увек;
Међународна тела морају да помогну у остваривању сарадње која поспешује безбедност и вредности слободног света, или се морају реформисати или елиминисати;
Наша администрација се стога повлачи из или поново преговара превазиђене или штетне међународне споразуме, трговинске уговоре и друге међународне аранжмане који нису у служби наших интереса или интереса наших савезника“ (Резолуција 1244? Дејтон…?);
Такође преузимамо вођство, реалну акцију у циљу спречавања одметнутих међународних судова, попут Међународног кривичног суда, да газе нашу сувереност – вашу сувереност – и све наше слободе. Тужилаштво МКС-а покушава да покрене истрагу против америчког особља у вези рата у Авганистану. Предузећемо све неопходне кораке ради заштите наших људи, наших НАТО савезника који се заједно са нама боре у Авганистану, од неправедног кривичног гоњења“;
У складу са најбољим традицијама наше велике демократије, окупљамо племените нације света зарад изградње новог либералног поретка који спречава рат и обезбеђује већи просперитет за све. Подржавамо оне институције за које сматрамо да се могу поправити, институције које раде у америчком – и вашем – интересу, у служби наших заједничких вредности“;
И не могу да заборавим, док овде стојим, једну од најважнијих међународних институција уопште – која ће наставити да напредује под америчким вођством. Моје прво путовање, само неколико сати по полагању заклетве на место државног секретара – било је долазак овде, у посету нашим НАТО савезницима. Поновићу овог јутра оно што сам и тада рекао – ово је незамењива институција. Председник Трамп жели да сви плате свој допринос, у циљу одвраћања наших непријатеља и одбране народа – народа наших земаља“;
Председник Трамп дубоко схвата да, када Америка води, мир и просперитет скоро сигурно следе. Он зна, ако Америка и наши савезници овде у Европи нису ти који воде, да ће то урадити неко други. Америка ће, као што је увек радила, наставити да ради са нашим савезницима широм света у правцу мирољубивог, либералног поретка који заслужује сваки грађанин света“.
Укратко, Помпео најављује повратак америчке „изузетности“, уважавање само оних међународних институција које су у служби „либералних“, тј. америчких вредности, поделу света на савезнички „либерални“ и непријатељски „нелиберални“ табор. Повратак америчког суверенитета је, заправо, у служби напуштања оних послератних мултилатералних институција које више нису у служби америчких националних интереса (онако како их види вашингтонска „мочвара“, коју Помпео очигледно заступа ).
Остали су само дугмићи
Уместо бар на речима инклузивнијег „новог светског поретка“ којег је у септембру 1990. прокламовао Буш старији, као „еру у којој нације света, Исток и Запад, Север и Југ, могу да просперирају и живе у хармонији“, Помпео нуди наметање искључиво западног, тј. америчког модела, којем ће остали или да се приклоне, или да се суоче са НАТО-ом.
Трампов декларисани национализам претворен је најпре у оправдање за унилатерализам у име сопствених „вредности“. Лажи – попут оних о руском „тровању“ Скрипаља, „агресије“ против Грузије и Украјине, иранског „кршења“ нуклеарног споразума или кинеских „провокација“ дуж њених сопствених обала – су не само дозвољене у име „виших циљева“, већ се обилато користе, без пардона, уздајући се у глобални опсег и холивудско умеће „слободних“ западних медија.
Од Трампових јавно испољених намера да поправи односе са Русијом, прекине америчко мешање у туђе послове и врати гро војске кући, смањи обавезе према – па можда чак и иступи – „застарелом“ НАТО-у – остали су само дугмићи. Чини се да је Помпеов говор само озваничио успех пуча против Трампове спољне политике о коме је овде писано у септембру, а који је истог месеца дрско, отворено обнародован на страницама Њујорк тајмса.
Мочвара је, како ствари сада стоје, победила.
Наизглед јалова, скоро двогодишња истрага о наводном руском уплитању у америчке председничке изборе 2016. – и то у корист Трампа – вишеструко се исплатила. Трамп је био у дефанзиви од првог дана свог мандата, па чак и у данима пре званичног ступања на дужност, када су га „начели“ преко његовог изабраног Саветника за националну безбедност, Мајкла Флина, који је „ухваћен у злочину“ убеђивања руског амбасадора у Вашингтону да Русија не одговори на Обамине санкције, како би Трамп, по ступању на дужност, имао простора да заустави спиралу свесног и циљаног погоршања руско-америчких односа у режији америчке дубоке државе.
Флин је трајао свега 24 дана пре него што је морао да поднесе оставку и посвети се одбрани од специјалног тужиоца Малера, због чега је морао да прода породичну кућу, а некадашњег шефа Трампове кампање Манафорта до затвора, за „непочинства“ која немају никакве везе са Трамповог председничком кампањом.
Непосредно пре Трамповог самита са Путином у Хелсинкију 16. јула ове године, Малер је подигао оптужницу против 12 руских обавештајаца који су се наводно мешали у америчке изборе (потпуно је, међутим, игнорисана Путинова понуда да их Малерови људи саслушају у Русији).
Непосредно пре самита Г-20 у Буенос Аиресу, током ког је Трамп и Путин требало да се састану, Малер је издејствовао „признање“ Трамповог бившег адвоката Мајкла Коена да је лагао о Трамповим контактима са Русима – што је Трамп одмах демантовао.
Још један потенцијални састанак Трампа и Путина, у Паризу током прославе 100-годишњице примирја у Првом светском рату, Французи су једноставно спречили.
Непосредно уочи Трамповог првог самита са кинеским председником Сијем Ђинпингом, инсцениран је „напад хемијским оружјем“ у Сирији под лажном заставом, што је довело до тога да Трамп нареди бомбардовање током самог самита и обавести Сија о томе док му је сервирана чоколадна торта.
Сада у Представничком дому америчког Конгреса Демократска партија има већину, која већ трља руке пред могућношћу покретања најразличитијих истрага и саслушања против Трампа, па можда чак и подизања оптужнице, тзв. импичмента – без озбира што Републиканци држе већину у Сенату, пред којим би се евентуално суђење одвијало, и где је потребна двотрећинска већина за доношење пресуде.
Јер ваља загорчати Трампу живот по одласку са дужности, и натерати га, ако ништа друго, у банкрот, као упозорење било коме другом ко и помисли да се ухвати укоштац са „мочваром“. Трамп је, са своје стране, у недавном интервјуу, најавио да се спрема за „тотални политички рат у 2019. години. Можда ће чак то обећање и успети да испуни. Но, у политици се пишу резултати.
Трамп није демантовао ни слово из Помпеовог говора. Питање да ли га је и прочитао… Било како било, без обзира на (не)искреност Трампових речи и намера, сложене околности и љуте противнике са којима се суочава, Помпеов суштински неоимперијалистички говор представља једине конкретне чињенице на терену на које треба рачунати и за које се ваља припремити.
„Мочвара“ још увек сања једнополарне снове.
Извор: Информер.рс
