По ко зна који пут приштинске власти су се у СБ УН позвале на план финског дипломате и специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, потпуно апстрахујући чињеницу да је тај исти план Савет безбедности одбацио 2007. године. И да, самим тим, он никакву формално-правну вредност
Председник Kосова Хашим Тачи, наиме, на седници Савета безбедности УН изјавио је да одлука власти у Приштини о формирању војске Kосова није у супротности ни са Резолуцијом1244, ни са Уставом Kосова, ни са Ахтисаријевим планом, ни са међународним правом.
На чињеницу да је Ахтисаријев план одбачен, подсетио је у Њујорку и председник Србије Александар Вучић и истакао да се, када недостају аргументи користе – непостојећи документи.
На питање да ли је вишегодишње ослањање Приштине на никада неусвојен Ахтисаријев план, уз очигледно игнорисање важеће Резолуције 1244 СБ УН од стране косовских власти и западних сила, доказ да је међународно право пропало, професор београдског Факултета политичких наука Слободан Самарџић каже да међународно право и те како постоји.
О томе, како напомиње, ми најбоље можемо да сведочимо.
– Они траже да Србија потпише документ о признању Kосова, а чим траже тако нешто то значи да желе нешто правно валидно за валоризацију тог признања. Дакле, сама окупација или нека фактичка ситуација није довољна да потврди да Kфор или НАТО или Албанци држе Kосово, већ се тражи баш документ. То је чист доказ, из нашег најнепосреднијег искуства, да међународно право постоји – објашњава Самарџић.
Међутим, како додаје, међународно право је лабаво и доста флексибилно, а његово тумачење зависи пре свега од односа сила.
Самарџић подсећа да је Русија 2007. године била довољно моћна да, уз помоћ Kине, не прихвати Ахтисаријев план као замену за Резолуцију 1244 и он је остао мртво слово на папиру.
– То што га што су га Американци користили да би по њему правили моделовану државу Kосова, то је друга ствар и ствар те силе. Мени се допало што је Вучић реаговао на то да Ахтисаријев план није валидан међународно правни акт, али руку на срце, наша се влада понашала по том плану више пута. Рецимо, Тадићева влада је прихватила Еулекс мисију, која је била предвиђена по анексу 10 Ахтисарејевог плана. Kада су 2012. године Вучић и Дачић дошли на власт, они нису то поништили и наставили су да поштују мисију Еулекса и да са њом сарађују, а када су потписали Бриселски споразум, они су прихватили Заједницу српских општина по моделу Ахтисаријевог плана – каже Самардшић уз опаску да ту нико није недужан, али да цени реакцију председника Србије у СБ УН, у нади да ће се и сам Вучић понашати по том принципу.
Све се, дакле, напомиње професор Самардшић, врти око резолуције 1244 Савета безбедности, која по његовом мишљењу представља суштину свега.
– Она је стуб целог догађаја, било тако што је неки не примећују, а окрећу се око ње као Американци и Европљани, било тако што је неки не примећују као што је наши доскора нису примећивали, а сада су почели да је примећују. Значи, та резолуција је јако валидан документ и ако држава хоће да брани тај део своје територије, своје право и међународно право, она мора да се држи Резолуције 1244. То је највећи трн у оку Америци, Европи и Албанцима и док тај трн не изваде, они неће бити мирни. Дакле, она је врло јака и валидна, а то што је игноришу само значи да хоће и друге да натерају да се тако понашају – оцењује професор Самарџић.
Међутим, како додаје, то им не успева, судећи по наступу руског и кинеског шефа мисије у Њујорку.
– Мислим да све зависи од става државе према међународним документима и међународном праву, тим пре ако вам то право заиста штити интересе, што јесте случај са Србијом – закључује професор Самарџић.
Извор: rs.sputniknews.com
