Мени је кућа и даље доне на Косову. А да не причам о гробовима. Па те некад срамота што не можеш сваки пут да одеш, срце ти иде а имаш породицу, почиње причу глумац Саша Пантић, кога шира јавност зна као човека који је играо у популарним „Курсаџијама“.
Имам пријатеља угледни зубар дошао са Косова у једно место у оом делу Србији. Успео, средио се, скућио се. А онда га је једног дана његов отац позвао да поразговарају.
– Седи… Јесам ли ја био добар отац?
– Шта ти је тата?
– Јесам ли те школовао, јесам ли ти обезбедио?
– Јеси.
– Е сад да ти будеш добар син. Ја сине мој нећу више овде да живим. Ја не могу овде више да будем. Немој да ме тераш да једем, немој да ми зовеш докторе на силу, немој да ме мучиш… Ја сам решио.
И човек је једноставно увено. То ми је његов син испричао.
О БРАТУ
Мој рођени брат је био доле ка Косову, а мајка, баба и ја смо били овде. Мајка чује – оном одрубили главу, оног убили, оном извадили очи… И ми га на неку фору доведемо овде. Имали смо рећу да га нису дирали.
Али онда је он почео – боли ме стомак, боли ме грло… Није имао више од 40 кила. Обишли смо 100 доктора, обишли смо и видаре. Гледаш га а он леш, жут… Суши се.
И одемо до једног доктора на ВМА и он каже: Све знам, тебе боли душа ал ја душу не лечим. Али лечи онај преко пута мене. Не плаши се што тамо пише психијатар. И мој брат оде и после тога схвати о чему је реч…
И сад мој брат од понедељка до четвртка ради на Косову, породица му је у Краљеву. И пун је енергије, ко да ради у Паризу.
Ето такви су људи доле, они нигде неће отићи, они су одани Косову и Метохији. Нигде отићи неће макар Чечени дошли.
СРПСКО ГРОБЉЕ
Гробље у Приштини где ми је отац сахрањен мораш сам да сређујеш. Понекад га среде… Али тај почетак…. Плакала је цела моја екипа, кад смо дошли на српско гробље. Плакали смо јер нисмо могли да нађемо гроб мога оца. Нисам га нашао… Од свог оног шибља нисам нашао очев гроб.
Извор: Курир.рс/Кореновање
