Косово је дефинитивно неуспели експеримент Запада, што почињу да признају и некадашњи промотери бомбардовања Југославије, каже аустријски интелектуалац Ханес Хофбауер
Хофбауер спада у ред најпознатијих аустријских интелектуалаца. За себе каже да је историчар, новинар и издавач. Годинама се бави проблемима Балкана, а књига „Експеримент Косово“ заталасала је европску јавност пре десет година, јер говори о неуспеху Запада да на територији јужне српске покрајине успостави албанску независну државу, баш у тренутку када су западне силе промовисале косовску независност.
Хофбауер је написао и историју русофобије на Западу од 15. века до данас, а последња књига коју је написао бави се мигрантима и миграцијама.
Косовски експеримент, гледано из данашњег угла, према његовим речима, није успео. Ради се о, како каже, великом фијаску формирања неуспешне државе у Европи.
– Са војном интервенцијом од пре двадесет година и проглашењем независности од пре десет година, том неуспеху дата је могућност да се легализује. Међутим, половина света следи ту политику, а друга половина не. Чак и у ЕУ постоји подела око питања признања косовске независности. Да, то је неуспех и мислим да и унутар западног света можете чути гласове који признају да је то неуспех – каже он.
Као пример западног политичара који признаје грешку, наводи Волфганга Петрича, аустријског политичара који је испред ЕУ био задужен за преговоре у Рамбујеу и каснијег високог представника у БиХ.
– Он је био промотер војне интервенције, али данас, када дискутујете са њим, он не признаје отворено да је успостављање косовске државности неуспех. Међутим, у интервјуу, када му је поменут пример Русије која је признала независност Јужне Осетије и Абхазије, рекао је да је косовска независност била грешка – напомиње Хофбауер.
Обично се говори да балканске државе никада нису водиле независне политике, да су те политике увек зависиле од равнотеже великих сила. Сада неки политичари, новинари и аналитичари са Запада окривљују Русију за „малигни утицај“ на Балкану. Шта мислите о томе?
– У време рата у Југославији 1999 године Русија није имала спољну политику. Била је изгубљена деценија Бориса Јељцина, многи у Русији и другде данас то препознају. Русија се сада вратила на светску сцену, са неким својим интересима. Можете подржавати те интересе или бити против њих. Међутим, чињеница је да је Русија поново на карти света и са тим морате да се помирите.
Као решење криза на Балкану предлаже се исцртавање нових граница. Постоји ли, према Вашем мишљењу, опасност од ланчане реакције у неким другим крајевима Европе или чак и света?
– Таква опасност увек постоји, сигурно. Али не треба размишљати само о таквој опасности, а не о решењу конкретног проблема, када о томе разговарају два главна актера… Желим да кажем да није добра идеја интервенисати као колонијални господар, као што је то Немачка урадила свега неколико тренутака пошто су српски и представници косовских Албанаца о тој могућности разговарали.
Извор: rs.sputniknews.com
