Европски парламент захтева од Србије да призна геноцид у Сребреници да би се цео свет подсетио колико су Срби један лош, геноцидан народ. А све у контексту завршног процеса за Косово и Метохију.
Да не знамо предисторију, могло би се рећи да је амандман Европског парламента стигао право ниодкуда. Кад смо наивно очекивали да ће након порука из врха ЕУ та институција озбиљније притиснути Приштину због увођења такси на српску робу и кршења споразума ЦЕФТА који је чедо Брисела, посланици су на предлог словеначког колеге изгласали неочекивану одлуку.
„Признавање геноцида у Сребреници је основни корак на путу Србије ка приступању ЕУ“, наведено је у амандману Игора Шолтеса из парламентарне групе Зелених, који је усвојен у оквиру расправе о Извештају о напретку Србије на путу ка ЕУ.
Коментаришући овај потез, политиколог Јелена Вукоичић констатује да је реч о вербалном политичком насиљу које интензивно траје дуги низ година.
„То је крајње лицемерно и то је лицемерје на које смо навикли. Једина добра ствар везано за ЕУ и Европски парламент јесу избори који ће се догодити у мају и који ће, сасвим сигурно, из темеља да поремете однос политичких снага у европским институцијама јер ће вероватно либералне демократе у великој мери изгубити моћ коју сада имају, углавном у корист суверенистичких десничарских странака, али и неких других лево оријентисаних странака“, каже саговорница Спутњика.
На питање зашто је Западу сада био потребан амандман о Сребреници када Србија на путу ка ЕУ већ има довољну омчу око врата која се зове признавање самопроглашеног Косова, Вукоичићева каже да је то у ствари део истог притиска.
Србија се, каже она, максимално притиска управо како би попустила и признала Косово и омогућила му столицу у УН. У те притиске, како напомиње, спада и оно што се дешава у Црној Гори, у Рашкој, односно Санџаку, као и притисци на Србе у БиХ, односно на Републику Српску. Све би то требало да помогне да се Србија доведе пред свршен чин, сматра она.
„Гледано рационално политички, сви ти притисци, укључујући и овај последњи, имају сврху слабљења међународне позиције Србије која, као што смо могли да видимо и сада када Косово није примљено у Интерпол, јача и мења се. Значи, њима смета што Србија није тако слаба као раније, што они не могу да изгурају тај пројекат косовске независности и свуда где могу покушавају да Србију понизе, да је услове, уцене, да је ослабе“, указује саговорница Спутњика.
Она сматра да амандман о Сребреници словеначки заступник није предложио самоиницијативно, већ да је био само нечији гласноговорник.
„Оно што се на крају прихвати, није случајно изнесено. То су неке унапред договорене ствари, а мислим да се овде Сребреница употребљава да би се тај негативни имиџ Србије стално одржавао у животу“, објашњава она.
Сребреница, која Западу и некима у окружењу служи да би Србија, као и Република Српска, била брендирана као геноцидна држава, сваких неколико година се, како напомиње, „извуче“ из архиве. Подсећа да смо имали и сличан предлог британске резолуције у Савету безбедности УН.
„А све то у контексту борбе за суверенитет Србије на Косову и Метохији, да би се свет подсетио на то колико су Срби један лош, геноцидан народ, а Сребреница се ту извлачи као крунски доказ, опет захваљујући политичким пресудама Хашког трибунала“, сматра Вукоичићева.
Треба, каже она, одржавати негативан имиџ Србије који већ почиње да бледи захваљујући прерасподели снага у међународним односима, закључила је саговорница Спутњика.
Адвокат Горан Петронијевић, који је бранио више српских хашких оптуженика, за Спутњик каже да нас историјски ништа неће опрати ако сами будемо признали да смо извршили наводни геноцид, односно подвалу да се од ратног злочина прави геноцид.
„Читав научни и стручни свет последњих пет-шест година је схватио да је прича о геноциду у Сребреници исфабрикована, односно дефиниција геноцида изврнута као једна од великих подвала српском народу. То је суштина“, указује Петронијевић.
Он подсећа да хашка дефиниција геноцида без геноцидне намере не одговара дефиницији геноцида у складу са међународним правом. Пошто је међународна стручна јавност почела да поставља питање такве хашке дефиниције, према којој практично сваки ратни злочин може да буде геноцид, њима је једино остало да оваквим притисцима приморају Србију, Србе и Републику Српску да се самооптужују, каже овај адвокат.
„Ово што су нам сад урадили, то је јако добро јер нам је коначно неко рекао – док не признаш Косово нећеш ући на Титаник који тоне, и док не признаш да си извршио геноцид који ниси извршио, нећеш се укрцати на Титаник који тоне“, истиче саговорник Спутњика. На нама је, каже Петронијевић, да сагледамо шта нам је интерес.
„Ово треба да буде коначно отварање очију свима нама о некаквој Европској унији које више нема него има. Титаник је већ пола потонуо, а ми хоћемо да се пењемо на њега“, указује саговорник Спутњика.
Да цинизам са амандманом о Сребреници Европског парламента буде већи, стигао је само дан пре него што ће Апелационо веће Суда БиХ изрећи ослобађајућу пресуду Насеру Орићуи Сабахудину Мухићу, оптуженима за злочине над Србима на подручју Сребренице и Братунца.
Орића, команданта здружених оружаних снага Армије БиХ за подручје Сребренице, претходно је 2008. године Апелационо веће Хашког суда ослободило оптужбе. Закључило је да „нема сумње да су почињени тешки злочини над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993“, али да „доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу“.
Извор: rs.sputniknews.com
