Медицина никад пре није имала толико дијагноза, па ни лекова — веза профита и фармације је очигледна.
Ових дана бројни нови поремећаји, застрашујућа здравствена стања и менталне болести привлаче пажњу људи и стварају атмосферу страха и бриге за здравље. Оно што једемо нас убија, оно што дишемо нас убија, а чак и вај-фај и вода за пиће представљају смртну опасност.
Реално, често се ради о застрашивању које подстичу фармацеутске индустрије којима паника помаже да продају производе и остваре профит на рачун лаковерне јавности.
„Крајњи циљ владајућег састава је да сваку побуну против њега оквалификује као ментални поремећај, па уз помоћ фармацеутске мафије здраве људе претвори у болесне, које ће такође третирати само као ’покварене машине‘ и извор профита“, тврди француски парламентарни заступник и доктор Бернард Дебре.
Он је коаутор књиге „4.000 корисних, бескорисних и опасних лекова“, у којој истиче како је половина лекова на рецепт у западној медицини потпуно непотребна и неефикасна, а пет одсто медикамената је опасно за здравље.
Лекови — прича о обмани
Ради се о својеврсној „борби с ветрењачама“ јер су на другој страни капитал и фармацеутска индустрија, као и цели здравствени систем који то подржава. У здравству то се односи на зараду медицинске, у првом реду фармацеутске индустрије.
Тако тзв. фармацеутска мафија утишава природне традиционалне лекове и производи синтетичке, који најчешће имају бројне нуспојаве и навикавају организам на то да се без њих више не може.
Стручњаци истичу само неке од модерних и актуелних здравствених брига које су најчешће обична глупост.
1. Данас су сви осетљиви на глутен
Глутен је протеин који се налази у пшеници и он даје еластичност тесту, помажући му да се подигне и задржи свој облик. Он је у пшеници, ражи, јечму и зоби. Већина прехрамбених намирница садржи глутен — од пица, тестенина, хлеба и разних индустријски прерађених намирница.
Пажња коју привлачи глутен није настала толико због приче о целијакији, већ због контроверзних студија које тврде да људско тело није способно да вари глутен у мери у којој га ми уносимо у себе.
„За то не постоје реални и прихваћени здравствени докази. Доказано је да неким људима смета глутен, као и да га већина људи нормално вари“, каже др Зукерброт.
2. Халитоза је измишљена болест
Халитоза најчешће настаје услед ферментације честица хране анаеробним грам негативним бактеријама у устима, чиме се стварају сумпорни спојеви, попут водониковог сулфида и метала меркаптана.
Код неколико системских болести се стварају материје које се могу осетити у даху, а које се, мада немају изразито неугодан мирис, типично сматрају халитозом.
Због задаха све више људи посећује лекаре, који пак прописују специјалне пасте за зубе и водице за испирање уста, на чему индустрија зарађује огроман новац.
Међутим, стручњаци тврде да је задах у већини случајева обична измишљотина и да је природно да се у даху осећа одређен мирис и да се то стање најчешће може поправити већим уносом воде и променом исхране.
3. Детоксикација је глупост
Додаци прехрани и разни препарати за детоксикацију тела једно су од најбрже растућих тржишта на свету — каже др Ник Фулер са Универзитета „Сидни“, који истиче да за њихово деловање постоји врло мало доказа. На пример, врло су популарни детокс-производи на бази чичковог млека или пак маслачка, иако нема студије која потврђује њихов ефект.
Фулер каже како јетра природно елиминише нежељене материје из тела кроз измет и урин, а узимање скупих лекова не само да не може помоћи, већ оптерећује јетру додатним састојцима које мора да разгради.
„Оно што треба предузети је избегавање алкохола и треба се хранити здраво, ако већ желите да се детоксикујете, узимајте природне чајеве, воће и поврће“, наглашава Фулер.
4. Снижавање лошег холестерола спречава болест срца
Можда један од највећих здравствених митова западне културе јест злоупотреба измишљеног термина „лош холестерол“. Осим тога, наивна јавност је преварена лажном везом холестерола и кардиоваскуларних болести.
Никад није доказано да холестерол узрокује болести срца. Напротив, холестерол је од виталног значаја за тело и било какав покушај његовог снижавања може имати погубне последице, нарочито како старимо.
Постали смо друштво толико опседнуто једењем хране ниског холестерола и масноц́е да се сада многи здравствени стручњаци питају које су последице тога, као и бројних лекова који се узимају за снижавање холестерола.
6. Сваки четврти човек депресиван
Британски научници тврде да прозак, сероxат и слични антидепресиви делују као лажни, плацебо лекови и нису делотворни. До резултата, објављених у у часопису „ПлоС медицине“, дошли су анализом 47 клиничких студија, од којих су неке биле све до данас недоступне јавности.
Осим тога, данас је сваки четврти човек у западном свету депресиван — а намец́е се питање како је то могуц́е и зашто тако није било пре.
Превелика концентрисаност на себе и на властиту срец́у као и наметнути идеал срец́ног живота многима даје илузију да су болесни, премда се можда само налазе у природној, лошијој животној фази.
7. Постоје сигурне дозе хемикалија у лековима
Мере су „прихватљиве“ од стране индустрије и регулаторних стандарда, али наша изложеност „прихватљивим нивоима“ других токсичних хемикалија које у нашем телу улазе у интеракцију и изазивају разне проблеме никад нису узети у озбиљно разматрање.
Не постоји сигурна доза отрова јер тело препознаје и најниже дозе и одмах ствара упалне процесе и имуни одговор како би се борио са страним телом.
Токсичне хемикалије се сада налазе свуда, у школама и на нашим радним местима. Они узрокују поступно пропадање сваког састава у нашем телу и узрокују многе болести.
Извор: Курир.рс/Ekxpress
