Загребачки историчар Хрвоје Класић на предавању у Новом Саду. Поклич „За дом спремни“ у Хрватској покушавали да наметну као стари хрватски, а не усташки поздрав
Деведесетих година у Хрватској је стварана атмосфера величања НДХ, тада је уништено три милиона књига на ћирилици и екавици – рекао је хрватски историчар Хрвоје Класић у среду увече на трибини „Хрватски историјски ревизионизам – суочавање или обрачун с прошлошћу“,одржаној у Културном центру Новог Сада.
Овај загребачки професор казао да за своја предавања не бира „циљану публику“, него иде по целој Хрватској и све што говори на трибинама, говори и својим студентима.
Ослонивши се на „шлагворт“ француског председника Емануела Макрона, који је рекао да је „патриотизам супротност национализму и да је национализам издаја“, Класић је казао да ово своје предавање сматра чином патриотизма.
– То је мој допринос стварању бољег друштва у Хрватској у којој живим, јер сматрам да су они који се називају патриотама најчешће националисти, а Хрватску у прошлости нико није покрао толико колико су њене „патриоте“ – рекао је аутор трибине.
У наставку, објаснио је да ревизионизам као чин не значи ништа лоше, јер сама та реч значи „преиспитивати“ али притом мора почивати на новим спознајама, новооткривеним документима и чињеницама, а то је оно што се у Хрватској не догађа.
Као пример ревизионизма навео је употребу поклича „За дом спремни“ за који се пре неколико година у Хрватској појавила дилема да ли је реч о старом хрватском или, пак, усташком поздраву.
Класић је био међу онима који су реаговали рекавши да за дилему мора постојати неколико доказа са обе стране, али да у овом случају не постоји ниједан доказ да се икада пре усташког покрета тај поклич користио као поздрав. Притом, постоји на стотине докумената о слању људи у Јасеновац и Јадовно, управо с тим покличем.
Говорећи о данашњим усташама, Класић је рекао да они увек покушавају да буду некако храбри, а да се то не види, па се тако на једној званичној страници једне актуелне политичке партије у Хрватској налази плакат са цитатом Анте Павелића: „Бранити част и слободу Хрватске, врховна је дужност сваког Хрвата.“
Осврнувши се на 90-те године, Класић је казао да пуно тога није ваљало у СФРЈ, али када би неко из неке стране земље гледао на Хрватску, рекао би да је то изузетна антифашистичка земља, јер први председник је био Фрањо Туђман, као и генерали Јанко Бобетко и Мартин Шпегељ у младим годинама били су партизани.
Загребачки професор додао је и да је у Хрватској после Другог светског рата подигнуто око 6000 споменика учесницима НОБ-а, а око 3.500 их је уништено од 1990. до 2000. године. У Србији или Словенији, казао је, није било рушења тих споменика на овакав начин, али јесте у Републици Српској, без обзира на чињеницу да су партизани већином били Срби.
Класић је на крају трибине запитао :“Зашто не бисмо осудили све злочинце и показали емпатију према жртвама и злочинима, где год да су почињени ?“
НА ХРВАТСКОМ ПРИМЕРУ
– Ово предавање је о хрватском случају, али оно ће имати смисла једино ако га свако схвати тако да у својој средини почне да гледа на ствари о којима ћу ја говорити на примеру Хрватске – казао је овај историчар и додао да не треба мислити да проблем са ревизионизмом не постоји и у БиХ, Србији и другде.- поручио је Класић.
Извор: novosti.rs
