Девет година је прошло од како је преминуо Патријарх Павле, а сећање на њега и даље је врло живо. Да га Срби нису заборавили сведочи сцена коју смо затекли на његовом гробу у манастиру Раковица. Много верника дошло је овде да запали свећу и помоли се за покој душе непрежаљеног српског патријарха.
Неки су ту стигли из поштовања према њему, неки јер верују у излечење ближњих, а исповест Снежане Ђурковић Богавац уверила нас је да чуда која је патријарх чинио нису без основа.
Каже да је за њу био живи светац, а све је почело 1996. године, када се борила са карциномом.
Каже и да је покушавала више пута да тада посети цркву, али јој се никако није дало. Или јој је позлило, или је нешто друго кренуло по злу.
– Дан уочи операције у болници у Вишеградској, била сам напољу, зауставила се лимузина црна, на два метара од мене. Отварају се врата, видим само ноге, била су затамњена стакла – препричава она.
Како су врата кренула да се затварају, махинално је кренула да спречи да не ударе по ногама оног ко излази из аутомобила. Када је пришла, имала је шта да види. То је био патријарх Павле.
– Он ме погледа и каже: ти си овде, нек те Господ благосиља, ја ти дајем благослов да жива и здрава одавде изађеш и да ти длака са главе не фали – обратио јој се он.
Резултати који су уследили донели су јој добре вести – ни трага од рака, прича нам Снежана док се крсти.
Но, она није једина која је дан уочи годишњице смрти омиљеног патријарха обишла гроб овог великана.
Неки од њих, горко закључују, да његове поуке српском народу не поштујемо онолико колико би требало.
Извор: Курир/А.К.
