Моћ свете водице је толико велика, да је данас сматрају једном од највећих сила за излечење и духовни раст.
Света вода је спасоносна и освећујућа, јер у себи носи благодат и силу Духа Светог.
Света вода силом Божјом задобија “благодат духовну и силу дејствујућу”, док ван Тројичног Бога, вода остаје најобичнији елемент.
У Православној Цркви постоји “мало” и “велико” освећење воде.
“Мало” освећење воде се врши веома често, док се “велико” освећење врши првенствено на дан Богојављења, али и другим приликама.
Освећење воде се врши призивом Духа Светога.
У разним приликама верници узимају освећену воду и то на два начина. Путем пијења и путем шкопљења. На тај начин они примају благослов распетог и васкрслог Сина Божијег Исуса Христа.
“Вода после призива Светога Духа и Његовог присуства у истој, није више обична вода, него је она постала освећена. Другим речима, она је задобила искупитељски значај и особину, постала је “жива вода”, спасоносна, освећујућа и животоносна – “вода живота”, јер има у себи благодат и силу Духа Светога – “силу освећења”, то јест, у њој је присутан сам Дух Свети који чини да вода постане света и спремна да освети, пресазда и усини оне који се у њој крштавају.”
Треба, међутим, знати да сву своју “силу“ освећена и “жива” вода дугује свемоћној и човекољубивој Светој Тројици.
Благодат или божанска енергија припада свима Трима Лицима Свете Тројице и људима се даје тријадолошки: од Оца кроз Сина у Духу Светом.
О значају воде, о њеној симболици и божанској благодати коју освећена вода има, карактеристичне су речи светог Кирила Јерусалимског:
“Ако неко жели да сазна зашто баш преко воде даје благодат, а не преко неког другог елемента, нека узме Свето Писмо па ће му бити јасно. Вода је нешто изузетно велико, и најбоље између четири елемента света.
Небо је обиталиште Анђела, а небеса су од воде; земља је боравиште људи, а она је од воде; и пре свега шестодневног стварања онога што је постало, Дух Божији ношаше се над водом (Пост. 1, 2). Вода је почетак света, а почетак Јеванђеља је Јордан. Израиљ се кроз море ослободио од фараона, а слобода свету од греха, даје се преко Крштења у води Речју Божијом (Еф. 5, 26).
Тамо где Бог склапа савез са неким, ту је и вода. После Потопа, би закључен савез са Нојем; Завет Израиљу дође са горе Синајске, али посредством воде, вуне црвене и исопа (Јевр. 9, 19)“.
Вода се доводи у везу са почетком хришћанског живота – са Крштењем; користи се у светој Тајни Евхаристије; сачињава основни елеменат приликом вршења служби за освећење и благосиљање васцелог човека; помиње се у многим молитвама Православне Цркве.
Извор: opanak.rs/Стил
