Сепаратистичке власти у Приштини више не крију своје намере да натерају Београд, по сваку цену, да призна независност Косова, једнострано проглашену 2008. године.
После неуспешног гласања за приступање Интерполу за Приштину, “косовска” власт одлучила је да повећа за 100% цену робе из Србије и Босне и Херцеговине. У исто време, “премијер” Косова Рамуш Харадинај отворено тврди да ће овакве “мере” бити на снази све док не дође до “нормализације односа” са Београдом пише у својој анализи познати руски аналитичар Јелена Гускова.
Како је пренето, овај договор подразумева да се укину препреке за приступање Косова НАТО, Уједињеним нацијама и Европској унији.
Другим речима, Београд мора да директно или индиректно призна Косово као независну државу.
Преговори између Београда и Приштине су стали. Природно, разлог, изнад свега, јесте позиција Приштине. Београд, од 2000. године константно губи тле приликом преговора. То се завршило потписивањем Бриселског споразума који није био у интересу Београда- превише уступака направљено је за косовске Албанце.
Када посматрамо из данашњих догађаја, интересује нас чињеница да је овај договор направио границу између Србије и Косова и да је Албанцима дозвољено да уводе царину на намирнице према легислативи коју су представили- односно, добили су право да доносе сопствене законе и одлуке о наплаћивању царина.
Београд им је дао огромна права, која се обично дају независним државама.
Албанци су убеђени да би ускоро лако могли доћи до независности. Али 2008. године, њихови снови су се распршили јер нису добили независност. Ипак, након потписивања Бриселског споразума, деловало је да су надомак остварења снова: били су тако близу ако је веровати документима о независности.
Баш зато, сепаратисти не журе да испуне договоре који се тичу косовских Срба. Ово је узроковало велико неодобравање и српске популације и српске владе. Преговори су се наставили, али Срби су престали да дају консензус.
Недавно, Београд је неочекивано почео да размишља о интересима Срба и њиховим правима на територији Косова. Оно што имамо данас: Албанце који нису способни да добију пуну независност већ 10 година, док се стрпљење српске владе полако губи, захтевајући уступке из Приштине.
Шта су сепаратисти предузели у овим условима? Делује као да су већ требали да науче технике дипломатије ако се већ играју независности. Али они настављају да користе своје уобичајене методе насиља и провокације: Убиство Оливера Ивановића, хапшење српских политичара на територији Косова, застрашивање, претње, демонстративна посета Хашима Тачија Северном Косову, где живи највише Срба.
Као што видимо, нису у стању да спроведу демократске преговоре и да користе дипломатске методе. Верујем да је њихов последњи потез- повећање царине- такође део провокације.
У једну руку, то је подседник да “излазе на крај с ситуацијом у својој земљи” која је практично независна.
С друге стране, у питању је политичка мера, покушај да се освете Београду јер није признао улазак Косова у Интерпол (Албанци верују да су Срби преактивни у одбрани свог положаја).
Иако су још пре две недеље подигли цену царине за 10% ово нема везе са Интерполом. Сада преузете мере утицаће на мирну популацију Косова: кажњавање Срба.
Мени делује да је ова акција Албанаца преузета не би ли се скренула пажња с проблема независности Косова. Ипак, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност, Фредерика Могерини, сусрела се с неодобравањем и веома “нежно” предложила је да Албанци повуку своју одлуку.
Реакција Москве је била јасна и недвосмислена: Министарство за стране послове верује да је ово почетак царинског рата “у линији с политиком етничког чишћења”.
Москва верује да ЕУ треба да утиче на косовску власт. Ако проценимо да је повећање царине за 100%, можемо да причамо о блокади трговине са Србијом и БиХ. Мени делује да је ово несрећна мера која ће да се прошири, првенствено, на популацију Косова- и Срба и Албанаца.
Вероватно, овакав режим неће дуго трајати; косовске власти ће ипак морати да укину своју одлуку. А што се тиче одговора, Србија такође има идеје, али их још није рекла.
Може да блокира путеве, струју, телефоне али не и више. Александар Вучић је већ истакао да Србија неће прихватити ове мере, будући да они воде у трговински, економски и потрошачки рат и компликују ситуацију на Балкану.
Он се нада да ће светски моћници, с којима је преговарао, наћи начин да притисну Косово како би сепаратисти одустали. Било би добро да Русија и Кина среде ову ситуацију, будући да се Европа баш и не бави овим питањем.
Извор: Wебтрибуне.рс
