Законским прописима који су усклађени са ЕУ, тржиште електричне енергије у Србији је либерализовано. Последњу реч о цени струје, ипак, даје држава. Трговци струјом тврде да у таквој ситуацији не могу да зараде, док држава и поред реалне потребе за потпуном либерализацијом, штити мале потрошаче.
Велико је питање шта значи либерализација тржишта, ако цена није слободна. Јелица Путниковић је са својом гошћом Љиљаном Хаџибабић, која је стручњак за енергетику, а донедавно је била чланица савета Агенције за енергетику, у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала на ову тему.
Хаџибабићева каже да је у Србији тржиште слободно за део купаца, а да је Законом прописано да су сви купци слободни да изаберу свог снабдевача.
„Код нас, као и у свим земљама, утврђена је могућност заштите домаћинстава и малих купаца, у смислу да неко мора да набави енергију за њих. Али не и да се пропише цена, него да се пусти слободно тржиште, с тим да постоји један добављач енергије за ког је држава утврдила обавезу да, ко год му се од домаћинстава и малих купаца обрати, да он мора да му да неку понуду. Ако малом купцу цена не одговара, он онда тражи другог трговца од оних који су на слободном тржишту“.
Трговци електричном енергијом у Србији тврде да либерализација тржишта није завршена. Они се жале зато што држава држи цену на нивоу који одговара потрошачима, баш из категорије малих потрошача, у коју спадају и домаћинства, а ту нема простора за зараду. Хаџибабићева каже да такав случај није у већини земаља, већ да је цена тржишна. Према њеним речима, у тим државама мали купци имају снабдеваче којима увек могу да се обрате, а снабдевачи се такмиче ко ће више купаца да има или више енергије да прода. Она сматра да је у целом нашем региону проблем што се цена не формира економски, него се укључује социјални, али и делом и политички резон и цена струје расте врло постепено и спорије него што је неопходно.
„Држава не даје последњу реч, већ држава даје прву реч. Код нас 97 одсто потреба потрошача у Србији задовољава ЕПС, који је државно предузеће. Када ЕПС израчуна колика је неопходна сума новца за пословање, за обављање свих ремонта, гашење и градње ради повећање потрошње, заменских капацитета, он закључи да уз све рационализације које се од њега траже треба да дигне цену струје за 15 одсто. Тада држава каже да мора да се води рачуна да ли то народ може да плати“.
То да ли ће ЕПС сутра моћи свима да прода струју по најповољнијој цени је проблем државе, а не енергетског сектора Европе, сматра Хаџибабићева и предвиђа да ће, када се тржиште у потпуности либерализује, држава бринути за мале купце колико може. Део регулисаног тржишта, како тврди Хаџибабићева, не само да није тржишна цена, него није економски оправдана и ради се са ризиком да се не изгради довољно капацитета за будућност.
„У стратегији коју је изгласала Скупштина пише да ће цена струје постепено да се подиже на регулисаном тржишту. Четрдесет четири одсто финалне потрошње у Србији је већ на либерализованом тржишту и тамо је цена резултат понуде и потражње и ЕПС се такмичи са осталим понуђачима. Засад је успешан и задовољан како пролази на том делу тржишта, али на овом делу које је регулисано није — некад не може да подигне цену ни за инфлаторни раст у претходном периоду“.
Хаџибабићева додаје да је држава уписала у стратегију да ће за две-три године да подиже цену која би требало да достигне средњи ниво тржишне цене. Наша саговорница каже да то није реализовано, јер су кочили брзину пораста цене на коју су већ дали сагласност. Она сматра да је разлог заштита сиромашних купаца.
„У закону је уписано да мора стално да се анализира да ли може да се престане са регулацијом, па нека се и цео тај сегмент за домаћинства и мале купце изложи тржишту. Регулација не сме да се преко ноћи укине, јер се не зна колики би пораст заправо био за домаћинства. Прво што треба да се реши пре него што се то догоди јесте да се заштите сиромашни купци, и то сиромашни у смислу да не могу да купе довољно енергије, да не могу да плате рачун, да не могу да загреју свој стан или да су угрожени од искључења струје, а имају неког болесног у кући. Цео тај комплекс мора да се реши. Држава је почела то да решава, али засад нема довољан обухват тих заштићених купаца“.
Могућност да после престанка регулације тржишта електричне енергије цена ипак буде мало нижа него у европским земљама, као што је случај са ценом бензина и дизела, по мишљењу наше гошће није нереална. Опет је основни разлог велики број угрожених купаца.
„Држава чини напор да направи што рационалнију шему ко све може да добије помоћ, и ту је доста везана са социјалним службама. Међутим, држава не може да обезбеди ни довољно пара за неки већи обухват. Седамдесет и нешто хиљада домаћинстава користити помоћ, а по неким нашим студијама и студијама Светске банке, око 350.000 — 400.000 домаћинстава је на неки начин угрожено. Да се дозволи тржишна цена и за домаћинства, ЕПС би ту остварио неку добит. Таква предузећа имају уобичајено добит око 7 одсто. Од те добити део припада држави, а она би могла да искористи тај део да заштити сиромашне“.
ЕПС је снажан произвођач у овом региону и Хаџибабићева је уверена да ће са ценом по којој буде нудио своју робу да буде конкурентан са трговцима који га сад оптужују.
„ЕПС ће увек бити конкурентан, јер не може никад прекупац да буде једнак са ценом произвођачу. Он држи 97,5 одсто тржишта Србије, а тржиште Србије је пола тржишта земаља Западног Балкана које још нису у ЕУ“.
У Француској и Немачкој су националне електропривреде и поред либерализованог тржишта и даље највеће енергетске компаније. Хаџибабићева објашњава да је то зато што се и труде да то буду, колико год прописи траже неку дерегулацију.
„Кључна реч у овој фази промене у енергетском сектору је дерегулација, а то значи препознавање свих делатности појединачно, производња и пренос, дистрибуција, трговина, снабдевање, да се зна коме који сегмент припада, који му је задатак и колико је он ефикасан на том задатку. Француска и немачка електропривреда су изузетно снажне. Међутим, западна или развијена Европа је, кад се одлучила на либерализацију тржишта, имала вишак енергије, а без вишка нема тржишта. Ако имате мањак, купујете, а то кошта“, наглашава наша гошћа.
Хаџибабићева је уверена да наша Електропривреда мора да се дерегулише и либерализује, да би се обезбедио новац за инвестиције и самодовољност који нам недостају.
„Ако нам три недеље у током зиме фали енергија, нећемо због тога градити електрану, већ купујемо струју. Међутим, када је велика потрошња у нашем региону током зиме, сви имају мањак и цео регион увози електричну енергију. Енергетска безбедност је баш уско повезана са том самодовољношћу, али ми немамо паре за то. Морамо да узмемо кредите да бисмо градили да будемо самодовољни“.
За малог купца, осим цене, потпуна либерализација неће донети велику промену у смислу да неће мењати дистрибуцију, јер је дистрибуција само шпедитер.
„Дистрибуција има кантар, бројило припада дистрибуцији и ко год да вас снабдева, с ким год да имате уговор о снабдевању, дистрибуција је одговорна да држи кантар избаждарен и да обавести и снабдевача и купца колико је ту било промета енергије. Не може домаћинство да промени дистрибуцију, али електрична енергија коју он купује, она није власништво дистрибуције. Снабдевачи, који ће се такмичити за купце на нивоу домаћинстава, јесу власници енергије док је не продају, а кад је продају, онда је власник домаћинство“.
Фото: Pixabay.com
Извор: rs.sputniknews.com
