Славни италијански редитељ и сценариста Бернардо Бертолучи преминуо је у 77. години од рака.
Радослав Рале Зеленовић, бивши директор Kинотеке, каже за Kурир да је Србија изгубила великог пријатеља.
– Бертолучи је међу првима послао 1999. године писмо апелујући да се не бомбардује наша земља. Написао је да се у Београду налази један од највећих филмских архива у Европи – каже Зеленовић.
Поменуто писмо Бертолучи је упутио првих дана НАТО агресије.
– Заглушен ратном какофонијом и с напором покушавајући да се одупрем таласима неразума који расту на обе стране, хтео бих да подсетим стратеге који свакодневно планирају бомбардовање на значај Југословенске кинотеке. Ово је један од три најважнија филмска архива на свету, битан сегмент памћења овог века. Уништити памћење, као што то чине они који уништавају крштенице стотина хиљада људи, значи уништење историјског идентитета, будућности, као и прошлости. Важно је такође упамтити да сви запослени у овом архиву настављају, као да је све нормално, да раде своје свакодневне послове на конзервацији и заштити збирке којој свет признаје вредност ненадокнадивог културног блага – стоји у писму Бертолучија, које се чува у Југословенској кинотеци.
Бертолучи важи за једног од најбољих уметника своје генерације, а паралелно је стварао у Европи и Холивуду. За филм „Последњи кинески цар“ (1987) добио је девет Оскара, међу којима за најбољи филм и режију.
– Упознали смо се средином седамдесетих у Москви. Његови филмови су обележили светску кинематографију. Његову каријеру је, по мом мисљењу, обележио „Последњи танго у Паризу“. У Југославији је приказан пре него у Италији. Судбина великих уметника је да се оспоравају. Историја филма без тог остварења изгледала би другачије. Његови филмови нису типски. Бавио се најразличитијим темама од историје до 20. века – сматра Зеленовић.
Бернардо Бертолучи је, поред ових, био познат по остварењима „Kонформиста“ (1970), „Двадесети век“ (1976), „Мали Буда“ (1993), „Украдена лепота“ (1996) и „Сањари“ (2003).
Бернардо Бертолучи рођен је у италијанском граду Парми. Био је други син Атилија Бертолучија, који је био песник, цењени историчар уметности и филмски критичар.
С обзиром на то да је одрастао у таквом окружењу, Бертолучи је почео да пише у 15. години, а убрзо је добио неколико престижних литерарних награда за своју прву књигу. Он се скоро целог живота залагао за радикално левичарске идеје. Време и место сахране биће накнадно саопштени.
Извор: Kurir.rs / Ljubomir Radanov
