Шеф српске дипломатије Ивица Дачић поручио је да се Србија изричито противи унилатералним актима Приштине, пре свега трансформацији КБС у оружане снаге и затражио да чланице СБ УН то осуде, као и да не подрже захтев Приштине за чланство у Интерполу и другим међународним организацијама.
Дачић је подсетио да је тзв. Скупштина Косова усвојила законе којима ће практично бити омогућена трансформација КБС у оружане снаге.
„Упркос упозорењима и сталном позивању међународне заједнице на опрез, а уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске Заједнице на Косову и Метохији, власти у Приштини не одустају од стварања оружаних снага“, рекао је шеф српске дипломатије на седници СБ УН у Њујорку.
Додао је да се Србија изричито противи оваквим унилатералним актима, јер је јасно да је реч о снагама које би имале све атрибуте и надлежности војске, без обзира на њихов назив.
„Подсећам да је према Резолуцији 1244 СБ УН и Војно-техничком споразуму Кфор једина легална војна формација на КиМ, која је уједно важан гарант спровођења Бриселског споразума и практично једини гарант безбедности и опстанка Срба, њихове имовине, верске и културне баштине“, каже Дачић.
Неприхватљиво је да у тренуцима док се води дијалог о проналажењу решења, истовремено доносе тако радикалне и далекосежне једностране одлуке, каже Дачић и додаје да очекује од чланица Савета безбедности да ову самовољну одлуку Приштине осуде.
Он је констатовао да се ништа суштински позитивно није догодило у периоду од последње седнице СБ — Заједница српских општина, која представља стуб Бриселског споразума, није формирана, сада већ више од 2.000 дана, нису створени услови за повратак 200.000 интерно расељених лица, није почео са радом Специјални суд, док скоро годину дана од убиства Оливера Ивановића није пронађен починилац овог гнусног злочина.
„Ништа од тога се није десило. А тешко је рећи било шта позитивно и о ономе што се догодило, а то су груба кршења Резолуције овог уваженог тела, нове провокације и нови инциденти“, рекао је Дачић.
Подсетио је да председнику Србије Александру Вучићу током посете Косову и Метохији 8. и 9. септембра није било омогућено да посети место Бање у српској енклави, као и на упад специјалних полицијских снага на језеро Газиводе, као најдрастичније примере провокација.
Такође, каже и да Србија сматра да је реаговање у овом другом случају Кфора и ЕУ било неадекватно и у најмању руку непримерено њиховој улози и мандату.
„Индикативан и недавни покушај угрожавања рада „Електромреже Србије“ и намера Приштине да преузме енергетску инфраструктуру на северу Косова и Метохије“, додао је он, рекавши да потези Приштине угрожавају енергетску стабилност читавог региона.
Наводећи и неке друге примере, он каже да је нејасно како неко овакву ситуацију може да окарактерише као стабилну.
„Или можда ’стабилна ситуација‘ подразумева да су напади на Србе допуштени и сасвим нормална ствар, да их је било, да ће их бити, те да је то нешто што не захтева пажњу и реаговање“, навео је министар.
Дачић се осврнуо и на писмо које је амбасадорка САД која одлази Ники Хејли упутила генералном секретару УН, захтевајући да иницира стратешки преглед Унмика, којим би се започела излазна стратегија мисије.
Навео је низ контрааргумената на тезу да је тзв. Косово изградило демократске институције, као и да се поштују владавина права и људска права.
„Готово сви за овим столом подржавају међународно присуство у БиХ, где је општа ситуација неупоредива и где безбедност грађана, сложићете се, није угрожена. Како је онда тамо потребно међународно присуство, а на Косову и Метохији није?“, упитао је он.
С обзиром на то да је мандат Унмика у надлежности управо овог уваженог тела, упитао је и шта је генерални секретар одговорио амбасадорки Хејлијевој.
Навео је и да многе државе своју одлуку о признању ЈПНК преиспитују и 10 држава је до сада променило одлуку, јер су схватиле да нису биле довољно упознате са ситуацијом и да је неопходно дати шансу дијалогу.
„Ускоро би овај број могао значајно да порасте, а да се број држава које су признале ЈПНК спусти испод половине чланица УН. Одлуке о повлачењу признања се од стране Приштине и појединих држава осуђују, а лобирање Србије квалификује као провокација. Са друге стране, за њих је лобирање Приштине за нова признања легално и не представља провокацију“, примећује он и додаје да нешто у том резоновању није у реду.
„Приштина је у маниру очајника прошле недеље увела додатни порез од 10 одсто на производе из Србије као казну за наше спољнополитичке активности, кршећи притом најгрубље правила ЦЕФТА којом тренутно председава, што су врло оштро осудили сви међународни актери, укључујући и ЕУ. С овом одлуком приштинских власти се не слаже чак ни Хашим Тачи“, навео је он.
Указао је и на неутемељеност покушаја Приштине за чланство у међународним организацијама, мислећи да ће тако доказати државност, а не схватајући да то није пут који води ка било каквом решењу, а као очигледан пример навео је захтев тзв. Косова за чланство у Интерполу.
Аргумент који Приштина често користи, јесте да не може да сарађује са Интерполом због тога што није његов члан, а колико је та тврдња потпуно неоснована, говори управо податак из извештаја генералног секретара, где се као редовна активност наводи да је Унмик наставио да обезбеђује комуникацију између ПИС у Приштини и Интерпола.
Јасно је да се ради о исључиво политичким аспирацијама, те стога позивам чланице да не подрже захтев Приштине, каже Дачић.
Он је нагласио да је Србија најискреније заинтересована за постизање компромиса по питању Косова и Метохије.
„Ми смо опредељени за проналажење обострано прихватљивог решења. Таквог решења не може бити без договора Београда и Приштине, али ни без ваше подршке. У том смислу, ја поново апелујем на све вас да помогнете овај процес, да искористимо моментум и покушамо да направимо искорак“, истиче Дачић.
Он каже да даље поделе у СБ око овог питања и расправе на тему треба ли нам Унмик или не, свакако не доприносе томе.
„Одговор на питање да ли су нам потребни састанци СБ и да ли је потребан Унмик, биће дато оног тренутка кад пронађемо обострано прихватљиво решење. А до тада нам остаје Резолуција 1244, коју је ово цењено тело донело и коју смо сви дужни да поштујемо. Србија ће, са своје стране, уложити максимални напор да се настави дијалог и да се дође до трајног решења које уважава интересе и српског и албанског народа“, рекао је Дачић.
Дачић у Савету безбедности објаснио зашто је Британија у августу направила велику грешку
Дачић је пре излагања поручио да је конфликт на Косову далеко иза нас, али да смо далеко од стабилне и безбедне ситуације и да зато Косово треба и даље да буде високо на агенди СБ УН.
У време када Србија настоји да дође до трајног решења за КиМ, другачији приступ био би контрапродуктиван, оценио је он на седници СБ УН о КиМ, првој после шест месеци.
Подсетио је да је чланство у овом телу привилегија, али и одговорност у циљу превенције конфликата.
Он се захвалио Кини, председавајућој СБ УН, на томе што је ставила питање Косова и Метохије на дневни ред, након што је Велика Британија одлучила да то питање током њеног председавања у августу не буде разматрано.
„У августу није било седнице и не могу а да не изразим незадовољство због одлуке Велике Британије што је тако одлучила, уз објашњење да је ситуација мирна и да се на терену ништа не дешава“, рекао је Дачић.
Како каже, у говору ће објаснити зашто је то погрешан приступ и зашто је важно да ова тема и даље остане високо на агенди СБ УН.
Због неуспеха у договарању о дневном реду створена је лоша атмосфера између Београда и Приштине, али и међу чланицама СБ УН, а постојала је опасност да се програм рада СБ УН доведе у питање, што није добро.
„Сматрам да о томе треба да постигну договор све чланице СБ УН и да то није техничка ствар“, поручио је Дачић, преноси Танјуг.
Подсетио је да Заједница српских општина није формирана 2000 дана и да је Приштина имала у претходном периоду једностране кораке.
Извор: rs.sputniknews.com
