Дуги аплауз који је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић добио у Европском парламенту може се објаснити турбулентним политичким моментом у нашем региону и позиционирањем Подгорице као ипак извесног фактора стабилности, уз потенцијалну медијаторску улогу у решавању постојећих конфликата, оцјењује политички аналитичар Сергеј Секуловић.
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић боравио је у уторак у Стразбуру на позив предсједника Европског парламента (ЕП) Антонија Тајанија, гдје се на редовном засиједању обратио европским посланицима. То је био први пут да предсједник једне државе са Западног Балкана говори на пленарном засиједању ове највише европске институције.
Током одвојеног сусрета са Ђукановићем, Тајани је исказао задовољство што се предсједник Црне Горе обраћа Парламенту, јер је, како је казао, он на челу земље која је прва у реду за чланство у ЕУ, „човјек са визијом“, који одлично познаје прилике на Западном Балкану и доприноси стабилности региона.
Предсједник ЕП је Ђукановићу у част такође приредио и свечани ручак, ком су присуствовали и потпредсједници ЕП, представници осам политичких групација у тој институцији, комесар за проширење и сусједску политику Јоханес Хан, као и Јулијана Богнер Штраус, аустријска савезна министарка, у име предсједавајућег Европском савјету.
Пажњу јавности свакако је највише привукао Ђукановићев говор пред европским посланицима, током ког је црногорски предсједник подвукао да се Црна Гора већ данас понаша као чланица Европске уније, нарочито када је у питању заједничка спољна и безбједносна политика, те да тренутно постоје два крупна узрока која подривају доскорашњи реформски, проевропски замах држава Западног Балкана:
„Дисонантни тонови са разних европских адреса око извјесности и темпа европског проширења. И друго, неријешени проблеми и отворена питања у региону још из времена југословенске кризе. Мислим на недовршена решења за проблеме у односима између Србије и Косова, у Македонији и у Босни и Херцеговини. Ова два узрока су веома међузависна. Конфузија и неизвјесност на европским адресама хране илузије још увјек полетних актера ретроградне политике у нашем региону, који и даље сањају прекомпозицију региона, великодржавне творевине и неуморно траже подршку тим идејама на некој важној међународној адреси“, казао је Ђукановић.
На јавност у Црној Гори, у којој се од стране бројних политичких, медијских и НВО актера у протеклом периоду спекулисало да Ђукановић и није баш омиљен државник у ЕУ и Бриселу, најснажнији утисак оставило је то што су посланици Европског парламента крај Ђукановићевог говора пропратили на ногама, уз аплауз у трајању од преко тридесет секунди.
Анализирајући у том контексту посјету предсједника Црне Горе Европском парламенту, политички аналитичар Сергеј Секуловић за Спутњик каже да је чињеница да је посјета предсједника Ђукановића била успјешна, као и да Ђукановић у маркетиншком смислу бољи пи-ар није могао да се осмисли.
Поставља се озбиљно питање, према ријечима овог аналитичара, зашто се све то тако десило и шта су били главни разлози.
„Мислим да се одговор крије у турбулентном политичком моменту са становишта нашег региона и позиционирања Црне Горе као ипак извесног фактора стабилности, уз потенцијалну медијаторску улогу у вези са решавањем конфликата који постоје. Из те позиције се црпе одређени међународни легитимитет и одређена међународна подршка“, каже Секуловић.
„Вјерујем да су ти фактори суштински утицали на то да се господину Ђукановићу у овом тренутку отвори простор на начин на који се отворио, а при чињеници да се и сама ЕУ тражи и да се налази у једном турбулентном моменту, док Црна Гора јесте неко ко је у формалном смислу предводник европских интеграција и, условно речено, једна успјешна прича, па је само појављивање предсједника Црне Горе у Европском парламенту сигнал да је процес европских интеграција и проширења, односно читава европска агенда и даље жива. У склопу тих елемената може се тражити и одговор на добар пријем Ђукановића“, додаје наш саговорник.
Са друге стране, посјета Ђукановића, према ријечима Секуловића, сигурно оставља црногорску опозицију или један њен дио без снажних аргумената.
„Тешко је сада извући тезу да је господин Ђукановић неко ко је у немилости западних земаља, односно Европске уније конкретно, и особа од које ће се тражити повлачење са политичке сцене. То не значи да се то у једном моменту неће и десити, али тешко да сада та аргументација има прођу у црногорској јавности“, сматра саговорник Спутњика.
На питање да ли ће црногорска опозиција ускоро бити кадра да нешто промијени у свом политичком дјеловању, јер је посјета црногорског предсједника Европском парламенту у доброј мјери демантовала тврдње да власт у Подгорици није миљеник Брисела, овај аналитичар сматра да црногорска опозиција на првом мјесту мора да сазри.
„Морамо имати на уму да унутар црногорске опозиције, грубо посматрано, постоји један дио који је грађански и проевропски, и други дио који је засновао своју политику на идентитетским питањима и који не види Црну Гору у интеграционим процесима на које пледира грађански дио опозиције. Због свега тога је црногорска опозиција данас заиста пред изазовом сопствене консолидације. Колико она за то има снаге, капацитета, визије и мудрости јесте нешто што се поставља као легитимно питање на које ми у овом тренутку немамо јасан одговор“, каже Секуловић.
Наш саговорник закључује да се у том смислу првенствено мора сачекати на лидере црногорских опозиционих партија, како би се видјело колико су они заиста спремни да преузму ризик одговорне политике, а која прије свега подразумијева консолидацију стања у сопственим редовима.
Извор: rs.sputniknews.com
