На данашњем заседању Скупштине Србије, народни посланик Ђорђе Вукадиновић искористио је прилику да постави два важна питања члановима Владе Србије.
Зашто Влада прећуткује када њене громогласно најављиване и скупо дотиране „стране инвестиције“ пропадају?
Моје прво питање иде на адресу Министарства привреде и тиче се једне од бројних инвестиција које су свечано и победоносно најављиване као велики допринос за привреду Србије.
У питању је фирма „Pretty Sweaters Group“ из Бангладеша, која је отворила свој погон текстилне индустрије у Сомбору и за то добила субвенције од 3,4 милиона евра, а било је најављено да ће се отворити преко хиљаду радних места. Међутим, како стоје ствари, према последњим информацијама до којих сам дошао, од тога свега нема ништа. У компанији никад није радило више од 100-200 радника, плате не примају, а рачун им је у блокади.
Моје питање се односи на тај, конкретан проблем са фирмом „Pretty Sweaters Group“ из Бангладеша. Премда, то је само један у мору тих случајева када се тријумфално отварају погони, а када се неславно затварају онда о томе нико, или мало ко, пише или говори. Наравно, није смак света уколико је у овом случају у питању изузетак. Но, информације до којих долазим показују, нажалост, да има много случајева да те славно најављене стране инвестиције, притом дониране нашим средствима, неславно завршавају.
Морам да нагласим да у овом конкрентом случају није реч о авионима, моторима, чиповима… већ о текстилној индустрији, по којој је Сомбор био познат – делатности за коју нам није било потребно страно знање и страна памет из Бангладеша или с Филипина. Ми смо затворили домаће фирме од Сомбора, преко Ивањице, па до Новог Пазара, да бисмо спонзорисали отварање ‘страних приватних инвестиција’ које, када им истекне рок на који су по уговору обавезне, обично нестају у виду ластиног репа.
Зашто се од домаће јавности крије негативан став Москве о „разграничењу“ са Албанцима?
Моје друго питање на адресу Министарства спољних послова и врло је конкретно. Да ли ово министарство и министар имају информацију – и ако је имају, зашто је крију, а ако је немају, зашто је немају – какав је став Руске Федерације према теми разграничења на Косову и Метохији?
Наша јавност је широко упозната са тиме, јер свакога дана се у јавности спекулише о томе, који западни центар моћи подржава ту идеју, ко јој се опире. Тако знамо да је Немачка против и да Ангела Меркел има резерве по овом питању. Онда се, наводно, те резерве круне, па се ангажују некакви лобисти (кажу чак и Тони Блер, али не бих улазио у то да ли је у питању баш он или неко други) да омекшају тај став Берлина.
Међутим, упадљиво се ћути о томе шта наш и званично најближи политички партнер – Русија, мисли о томе. Шта је на ту тему речено председнику Александру Вучићу када је разговарао с Владимиром Путином у Москви? Да ли је то уопште била тема? Да ли је министру спољних послова, господину Дачићу, нешто о томе говорио његов колега Сергеј Лавров приликом њихових бројних међусобних сусрета у последње време?
Дакле, занима ме какав је став Руске Федерације по питању разграничења на КиМ, да ли је наше Министарство спољних послова упознато са тим ставом, и шта мисле о томе? Ако није – чудно је да није. Ако јесте, зашто се тај став, рекао бих, крије од домаће јавности?
Зашто нико од званичника није осудио изјаве генералног секретара НАТО?
Нешто касније, у скупштинском холу, Вукадиновић је прозвао Владу Србије и Министарство спољних послова што су без коментара испратили неприхватљиве и скандалозне изјаве генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга пред студентима Београдског универзитета о томе да је НАТО бомбардовање 1999. године спроведено ради „спашавања цивила и заустављања Слободана Милошевића“.
Као скандал своје врсте, он је оценио и то што ова изјава генералног секретара НАТО није наишла на осуду нити српских званичника, нити било кога у Скупштини Србије.
Извор: NSPM
