Колико је позиција Меркелове ослабила, како унутар саме странке, Немачке па и у ЕУ, и да ли ће Макрон од ње преузети палицу за расплет косовског чвора?
Да ли председник Француске Емануел Макрон постаје главни лидер у ЕУ, и да ли из „заузетих руку“ немачке канцеларке Ангеле Меркел преузима штафету за решавање косовског проблема у име Европске уније?
Овај закључак би могао да се наметне као логичан у светлу недавног сусрета Макрона са потпредседником Србије Ивицом Дачићем, председником Косова Хашимом Тачијем, али и Албаније Едијем Рамом на самиту Франкофоније у Јеревану, али и најављеног састанка светских лидера у Паризу поводом обележавања 100 година од завршетка Великог рата 11. новембра.
Наиме, после пријема Косова у Међународну организацију Франкофоније, председник привремених косовских институција Хашим Тачи изнео је тврдње да је добио подршку француског председника Емануела Макрона да Београд и Приштина што пре постигну обавезујући споразум, са „реалном могућношћу корекције границе“.
Сличну тезу обелоданио је и председник Србије Александар Вучић после посете Паризу у јулу ове године, када је добио подршку у проналажењу компромисног решења са Албанцима на Косову и изјавио да у свему томе очекује значајну улогу Француске и ЕУ.
Колико је позиција Меркелове ослабила, како унутар саме странке, Немачке па и у ЕУ, и да ли ће Макрон од ње преузети палицу за расплет косовског чвора?
Драган Ђукановић из Центра за спољну политику за Телеграф.рс каже да стоји да Меркелова спрема своје политичке наследнике да врло брзо, ако не и крајем мандата, преузму вођење странке, ако не и државе.
– Истина је да јој популарност слаби последњих пар месеци, али Хришћанскосоцијална унија и Социјалдемократска партија у овом тренутку представљају већину унутар Немачке, иако долази до јачања десних тенденција и Алетрантиве за Немачку (АФД). Немачка је водећа држава ЕУ, она тежи да оствари партнерство са Италијом и Француском, али њен примат као најразвијене државе унутар ЕУ се никако не може довести у питање – сматра Ђукановић и додаје да је питање и Макронова политичка судбина након следећих избора у Француској.
Према речима Ђукановића, и Макрон се суочава са одређеним проблемима и извесним падом унутрашње популарности.
– Ипак, веома је значајно када неки од европских лидера великих земаља покаже спремност да помогне државама Западног Балкана. Мислим да је тај састанак који је најављен за 100 година завршетка Првог светског рата веома важан, јер може на одређени начин да допринесе убрзању неких процеса на Балкану и да доведе до тога да се односи овде среде. Макрон у том смислу може да само допринесе решењу проблема, јер се процес води иза, на нивоу ЕУ. У сваком случају битна је иницијатива, која је вероватно подржана и координирана унутар ЕУ, па и са самом Меркеловом. Она је апсолутно за то да се то питање реши што пре, али је прерано причати о разграничењу и корекцијама границе јер треба сачекати још неку рунду разговора – наводи наш саговорник.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић наводи да Макрон не преузима ништа, већ се ради о томе да је канцеларка Меркел очигледно у политичким потешкоћама, те да је Француска сада водећа земља ЕУ и то из два разлога.
– Прво, Француска је стална чланица Савета безбедности и једина је нуклерана сила, дакле главна војна сила у ЕУ пошто Велика Британија излази из Уније. Према томе, Макрон је у улози главног човека у ЕУ, те Француска игра водећу улогу и диктира политику ЕУ на спољном плану, а он сам као млад лидер има амбицију да отаџбину врати на позицију коју је имала за време нпр. Шарла де Гола – објашњава Миливојевић и наглашава да се Меркеловој са друге стране политичка снага исцрпела, што су показали и последњи избори након којих је ушла у коалицију са демократама.
Показало се, како додаје наш дипломата, да њена странка слаби на рачун успеха и уздизања Алтернативе за Немачку.
– Меркелова је политичка звезда на силазној линији, која има потешкоћа да одржи примат и пуну контролу у политичким кретањима у самој Немачкој, а данашњи избори у Баварској су тест за њу и све оне који су незадовољни политиком према мигрантима. Успон деснице је изражен, и чињеница је да су политичке карте подељене и да више не диктира Меркелова, сад диктирају и други – истиче Миливојевић.
Међутим, све ово не важи за КиМ, јер, према њему, ово питање налази се у рукама САД и Русије.
– Промена америчке политике према Србији и неуспех ЕУ у постизању резултата, довела су до тога да ова два кључна светска фактора узму ствар у своје руке, па тек онда долазе други – закључак је Миливојевића, који је сигуран да ће и 11. новембра у Паризу бити присутни Вучић и Тачи, а можда и Доналд Трамп, те да ће се та прилика искористити за разговор о Косову.
Баш као и приликом доласка руског председника Владимира Путина у Београд у јануару следеће године.
Извор: Telegraf.rs
