Београд — Договор Београда и Приштине могао би да донесе разрешење низа отворених питања, сматра генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.
Он је у интервјуу за Б92 рекао да од 2000. године, када се говори о Балкану, имамо три отворена питања, три највећа проблема, а да је један на путу да буде разрешен.
“Један је нерешени проблем имена, друго је наравно однос Београда и Приштине, треће је функционалност Босне и Херцеговине. Као што смо могли да видимо у последњих годину дана, интензивно у протеклих неколико недеља, један од та три проблема налази се на путу да буде решен. Сви имамо велика очекивања да ће процедура у парламенту у Скопљу да буде позитивно окончана, а затим да ће на исти начин да реагује парламент у Атини, тако да један од ова три велика проблема можда остане иза нас“, рекао је он.
Како је додао, једно смо научили у овом процесу, а то је да великих уступака од стране ЕУ нема. Како каже, одлуке са самита ЕУ у Софији, о договору Грчке и Македоније, нису послужиле као велико охрабрење ни Београду ни Приштини.
Свилановић наводи да услови под којима би Србија постала чланица ЕУ нису директно везани за договор Београда и Приштине, већ је ту читав низ разлога.
“Ипак ваљало би заиста коначно озбиљно приступити договору, у том смислу би требало да оно о чему су разговарала двојица председника буде подржано у широј јавности, како на Косову, тако и у Србији. То је заиста један од начина да се стабилизује регион. Договор Београда и Приштине је договор који би, бар из перспективе Београда, требало да помери ствари на боље у односу на оно што ми данас имамо. Ово је један покушај да се нешто постигне боље него што је данас, да се поправе ствари на начин и колико је то могуће, тако ја разумем тај разговор о евентуалној корекцији граница. Наравно, реакције су доста различите и неке од тих реакција су доста обесхрабрујуће, како јавности на Косову , тако и јавности у Србији, а поготово у делу европске јавности. Ја мислим да је потребно охрабрење да се договор постигне, за то би одлучујуће охрабрење била јасна порука и Београду и Приштини када, у којим околностима бисмо могли да очекујемо чланство, то би било највеће охрабрење. Нажалост, то је оно, што ми се чини, да наши европски партнери у овом тренутку не могу да нам понуде јер су заиста сви у великој мери заузети решавањем питања саме ЕУ, имајући у виду финансијску кризу, имајући у виду Брегзит, проблем миграната…“, нагласио је Свилановић.
Како додаје, договор би требало да означи и дефинисање датума чланства Србије у ЕУ, али наглашава да је ту веома важна „регионална компонента“.
“Када кажете дефинисати датум, ви говорите и о односима Београда и Загреба и то је та регионална компонента и уствари сасвим јасно говорите о односима Београда и Сарајева. То значи да ако желите охрабрење за Београд и Приштину, које значи чланство у ЕУ, то подразумева да се читав низ питања које постоји између Србије и Хрватске такође стави у један контекст које му омогућава убрзано решавање јер без тога нема говора о чланству Србије у ЕУ. Затим, потпуно је јасно, поготово уколико договор Београда и Приштине подразумева неке озбиљније интервенције, да би са друге стране морало да уследи јасно пружање гаранције од стране Србије у прилог снажењу интегритета БиХ и снажење њене функционалности. То је та регионална компонента. То је оно зашто би договор Београда и Приштине значио пуну стабилизацију и у једном тренутку разрешење читавог низа отворених питања, која можда ми у овом тренутку не видимо као најважнија“, рекао је он.
Како наводи Свилановић, договор Београда и Приштине подразумева неколико ствари.
“Прва, да се иде изнад онога што је Ахтисари предвидео када је у питању статус Срба на Косову, ја говорим о нечему што би било ‘Ахтисари плус’. Друго, да се иде ка нечему што свакако није нова Република Српска, то би било ’Република Српска минус’, када говоримо о ЗСО. Чини ми се да у том простору треба тражити решење, а то решење не може бити ако нема јасне гаранције за чланство Србије у ЕУ, а тога нема ако нема јасних назнака на који начин се решавају односи Београда и Загреба, а тога свега нема ако нема пуне гаранције од стране Србије за интергитет БиХ, што наравно не значи нестанак Републике Српске, само значи потпуну синхронизацију свих политичких актера у БиХ. Све то заједно доприноси пуној стабилности Балкана и отвара могућност за чланство свих нас“.
Извор: Б92
