Човек ноћу несметано мисли о делима својим, о речима и мислима својим, и каје се за све што учини против закона Божјег
Православни верници 25. октобра обележавају Свете мученике Тараха, Прова и Андроника.
Тарах је био родом из Клавдипоља у Сирији, Пров из Сиде Памфлијске, а Андроник из града Ефеса.
Сва тројица су била ухваћена у Помпеопољу граду у киликијској области за време гоњења хришћана од стране римског цара Диоклецијана, односно његовог намесника Нумерија Максима.
Тараха, Прова и Андроника Нумерије Максим је подвргао тешком мучењу.
Тарах је у то време имао 65 година.
Када антипат упита три пута за име, он сва три пута одговори хришћанин. Најпре их тукоше штаповима, па их крваве и рањене бацише у тамницу. Потом их поново изведоше на истјазање. Када антипат саветоваше Прова да се одрекне Христа обећавајући му почасти од цара и своје пријатељство, одговори Пров: „Нити цареве почасти хоћу, нити твоје пријатељство желим“.
А када прећаше Андронику још већим телесним мукама, одговори млади мученик Христов: „Тело моје пред тобом је, чини што хоћеш“.
После дуготрајних мучења по разним местима ова три света мученика беху бачени у позориште пред звери. Но вољом Божјом, звери су се умирле и постале кротке пред тројицом Божјих људи. Овај призор изазвао је код присутних грађана у арени дивљење према страдалницима и у многима је пробудио веру у једног Бога.
Но постиђени и разјарени мучитељ наредио је војницима да уђу у арену и хришћане посеку мачем.
Тако су завршили свој праведни земаљски живот светимученици Тарах, Пров и Андроник.
Нумеријан Максим је наредио војницима да чувају њихова тела како их хришћани не би сахранили.
Но неки хришћани успели су у току ноћи да узму из арене њихова тела и сахране их на скровитом месту извад града, пред сам крај владавине цара Диоклецијана.
Беседа о вечерњем плачу и јутарњој радости
Бог кара, и Бог весели. Једна покајна помисао већ ублажава гнев Божји. Јер се Бог не гневи на људе као што се непријатељ гневи, него као отац на своју децу. Његов је гнев тренутан, Његова милост бесконачна. Ако вечером покара, јутром већ обрадује. Да би Га људи познали и у карању и у миловању.
Вечером се усељава плач, а јутром радост. Још ове речи значе, да је ноћ за плач, молитву и покајање, и богоразмишљање. Нарочито је ноћ за покајање, а правог покајања нема без плача. Човек ноћу несметано мисли о делима својим, о речима и мислима својим, и каје се за све што учини против закона Божјег.
Ако човек ноћу покајнички плаче, дању ће се радовати, радоваће се као новорођени, као окупани, као олакшани од бремена греха. Ако ли пак ноћ проводи у греху и безумном весељу, освануће му дан жалостан и плачеван.
О Господе Исусе, Спаситељу, и Учитељу наш, карај нас, но опрости нам; шибај нас, но спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Фото: Pixabay.com
Извор: Espreso.rs / Srbija Danas
