Код Цветкове пијаце у Београду међу гомилом дрангулија продају се и лекови који су према речима уличних продаваца извађени из контејнера
На бувљацима, пијацама, уличним тезгама, па чак и на картонским кутијама широм Србије годинама се продају различити лекови који су опасни по здравље и живот грађана, а надлежне институције не чине ништа или чине недовољно да се ова опасна пракса спречи.
Најфрапантније је то што су ови лекови, како и сами улични продавци признају, сакупљени по кантама за ђубре, па не само што нису чувани у прописаним условима већ могу да буду и токсични, а то грађане који их ипак купују може да кошта чак и живота. А болесни и сиромашни их масовно купују, јер им за њих не треба рецепт, а добију их јефтиније него у апотеци. Да овај опасни бизнис цвета, уверила се и новинарка Курира јуче ујутру на београдској Цветковој пијаци.
На циради простртој на земљи, поред масе других дрангулија, биле су и кутије с различитим лековима о којима продавци не знају баш ништа, ни за коју се болест прописују, нити какве последице по онога ко их купи могу имати. Једино што знају јесте порекло лекова и на питање новинарке: „Одакле вам ови лекови?“ као из топа одговарају.
– Нађемо их најчешће у кантама. Људи ће да узму ако знају шта је. Ако неће, неће – каже један од продаваца и каже да кутију лекова из контејнера продаје за 50 динара.
А ових уличних „апотека“ има на више места испред Цветкове пијаце, на Булевару краља Александра, и то ни за кога ко ту ради није тајна. Питање је онда зашто за ово не зна комунална полиција, којој је посао да ову појаву спречи.
– Уколико комунални полицајац на лицу места затекне нарушавање комуналног реда из своје надлежности, лицу затеченом у прекршају ће издати прекршајни налог у складу са Законом о прекршајима. Комунална полиција у складу са овлашћењима у циљу сузбијања нелегалне продаје и вршења других делатности на површинама јавне намене предузима све мере на које је овлашћена 24 сата сваког радног дана, суботом и недељом и у дане државних празника – кажу у комуналној полицији, али су избегли да одговоре на конкретно питање – колико су продаваца лекова до сада затекли на пијацама и колико њих су санкционисали.
Стевановићева: Надлежни да реагују
Вукосава Стевановић, председница удружења Фармацеутско језгро, истиче да већ две деценије у Србији постоји продаја лекова на улици и наглашава да ће их бити док год надлежне институције не одлуче да то санкционишу.
– Хаос у здравству је такав да је продаја на пијаци нормална појава, јер да надлежни хоће то да спрече, они би то учинили. Не знам да је инспекција обишла пијаце и некога казнила. То је само последица лоше организације у промету лекова, односно обезбеђења лекова за пацијенте. Ако дијабетичари не могу да добију своје лекове бесплатно, они гледају да их нађу што јефтиније јер немају новца да их купе. А ако су то лекови из канте за ђубре, онда прети гомила опасности. Лек коме је истекао рок може да нема дејство, може да дође до разлагања лековите супстанце, што може имати негативне ефекте различитог типа – каже Стевановићева.
Дабићева: Кривично дело
Биљана Дабић, председница Удружења за заштиту пацијената Хелп, каже да је продаја лекова ван апотека кривично дело и да би тиме требало да се бави полиција у сарадњи с тужилаштвом јер је то опасно по становништво.
– Особе које се баве тиме требало би полиција и тужилаштво да процесуирају. То је недопустиво јер нису сви довољно едуковани и купиће такав лек, па могу да заврше с тешким исходом – опомиње Дабићева.
Чињенице:
Казне
300.000 до милион динара је казна за правно лице које продаје лекове супротно закону
20.000 до 50.000 динара је казна за физичко лице које незаконито продаје лекове
Извор: kurir.rs
