Истрага о трговини органима на Косову коју води српско Тужилаштво за ратне злочине траје и даље траје, а ново светло на злочин почињен у забитима Албаније баца међународни документарац “Трговина органима: Скандал у срцу Европе”.
У документарном филму Ванине Канбан, иначе пореклом из Шибеника, који још није приказан српској публици, појављују се нови сведоци који откривају монструозне злочине.
У документарцу новинар Мајкл Монтгомери, који се међу првима заинтересовао за тај тежак злочин против човечности, истиче да су албанске снаге биле подржане од Запада и да је у то време ОВК хапсила на десетине српских грађана који су преко границе слати у Албанију.
Један од војника признао је Монтгомерију шта се дешавало септембра 1999. године и како су затвореници превожени до фарми у централној Албанији, око града Бурељ. У овом филму се први пут чуло сведочење неколико људи који су директно учествовали у транспорту.
– Кренули смо камионом, док нас је један хеликоптер пратио. Ја сам се возио са колегом, који је седео поред мене. Иза је било између 27 и 37 затвореника. Били су везани. Рекли су нам да не смемо да их малтретирамо, на шта сам се изненадио, јер су раније затвореници били тучени. Када смо стигли, ослободили смо их. Било је ту и жена у другом делу фарме. Било их је десетак, сигуран сам, нисам их видео, али су се чули гласови и причале су српски – поверио се војник Монтгомеруију.
Амерички новинар је претпоставио да су Срби чувани преко границе како би се за њих тражио откуп. О свему је обавестио Савет Европе, а након тога су међународни истражитељи Унмика отишли са Монтгомеријем 2003. у Бурељу и тамо пронашли фарму са великом жутом кућом, која је у том тренутку допола била окречена у бело. На имању су открили омоте и бочице лекова за смирење, хируршки мантил, шприц и инфузију. Испитујући под и намештај у кући, дошли су до закључка да су читаве две просторије прекривене крвљу. Мрље су биле у облику правоугаоника, налик на операционе столове.
Власник куће је током испитивања прво рекао да се његова жена два пута порађала у тој просторији, да би после тврдио да су у тој просторији током зиме држали стоку, те отуда свуда трагови крви!
После неколико година новинарка Канбан је посетила и “жуту кућу” где је разговарала са Абдулахом главом породице, и његовим сином и снајом Месином Картуцијем и Меритом Картуци. На питање како је могуће да је било крви у просторијама она је одговорила да се тамо два пута порађала и да су ту обично секли месо. На питање зашто су се ту налазили бели мантил, шприц и други инструменти, Мерита је поручила:
– То је зато што је мој син био болестан. Патио је од реуматизма. Имао је стално високу температуру све до десете године – одговорила је збуњено Мерита.
Пронађени лекови као што су “цинаризин” и “транксан” немају никакве везе са реуматизмом
Да у “жутој кући” није било никаквих порођаја, нити клања стоке, потврдила је и бивша хашка тужитељка Карла дел Понте у својој књизи
Извор: Srbija Danas/Alo.rs
