Комшић ће само подстицати националистичке ветрове
Док се чека званична потврда Централне изборне комисије и проглашење коначних резултата избора у Босни и Херцеговини, већ сада је готово известан будући састав Председништва БиХ, али, према оцени аналитичара, и могућност нове политичке кризе.
Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић биће нови, понеко и стари, чланови колективног шефа државе.
Избор члана Председништва из реда хрватског народа био је, за разлику од кандидата СНСД-а и СДА БиХ, Додика и Џаферовића, којима су анализе и истраживања јавног мњења давали највеће шансе за успех, политичка непознаница број један.
Непознаницу су сачињавали лидер ХДЗ БиХ Драган Човић, кога подржава убедљива већина босанскохерцеговачких Хрвата, и Жељко Комшић из Демократске фронте, који је већ био у Председништву, у два мандата – 2006-2010 и 2010-2014. године.
Победу је однео Комшић, на гласовима најбројнијег народа у БиХ, Бошњака, а освојио је знатно мање гласова међу Хрватима у БиХ, захваљујући систему гласања на нивоу Федерације БиХ, који предвиђа да сваки грађанин из тог, већег ентитета Босне и Херцеговине, гласа за два члана Председништва.
Тако Бошњаци, којих је готово четири пута више, имају могућност да изаберу „свог“ Хрвата, практично не марећи за расположење бирача најмањег конститутивног народа БиХ.
За политичког аналитичара Драгомира Анђелковића то није само реалност, већ груба манипулација:
– Формално гледано, испоштована је легалност произашла из Дејтона, али и те како то све нема легалитет. Јер, унутар Федерације БиХ није дефинисано на који начин би се разврстали бошњачки, а на који начин хрватски гласови – каже Анђелковић.
– Бошњачки корпус заправо сад има два представника у Председништву, а Хрвати ниједног – каже Анђелковић.
То ће, уверен је, изазвати озбиљне политичке сукобе и тензије, као и проблеме и дуготрајну кризу у формирању органа власти, од кантоналних до федералних.
Иако је Комшић “прогуран“ у Председништво, ХДЗ БиХ Драгана Човића је добио убедљиву већину у кантонима са хрватским становништвом, а без ХДЗ нема формирања власти на нивоу Федерације – објашњава Анђелковић.
Он истиче да ће, и када је реч о нивоу државне заједнице БиХ, због тога бити великих проблема, али и да ће то отворити известан простор Републици Српској.
– Република Српска има могућност да преломи, Милорад Додик сад има кључеве формирања власти на нивоу државне заједнице и то је једна јако добра позиција – сматра Анђелковић.
Сам Додик оцењује да је избор Комшића грешка Бошњака и бошњачке политичке елите и да то нису смели да ураде, имајући у виду положај хрватског народа, чија је конститутивност доведена у питање.
– На тај начин је порука да Муслимани желе сада код Хрвата, а касније код Срба да креирају “подобне“ Србе и “подобне“ Хрвате за своје дугорочне интересе централизације „, казао је Додик.
Да је на помолу својеврсна политичка криза у Босни и Херцеговини сматрају и поједини хрватски аналитичари и медији.
Мостарски политички аналитичар и филозоф Нино Распудић сматра да је наметнути избор Комшића „последњи ексер у посмртни ковчег БиХ“.
Како преносе медији, он поручује ХДЗ-у БиХ да не треба да улази у власт и тиме пружи легитимитет том, сматра, „накарадном систему“, и страхује да ће бити настављен процес исељавања Хрвата из Босне и Херцеговине.
Извор: Tanjug
