– Неће бити импресивних погодака, а можда ћемо неке циљеве и промашити, што носи ризик од колатералне штете – рекао је званичник НАТО-а, упозоравајући на нежељене штете и жртве.
У тексту у Њујорк Тајмсу, који је објављен 24. марта 1999, тачно на дан почетка НАТО бомбардовања СРЈ, изнети су неки прилично узнемирујући подаци о припремама самих напада. И после 19 година узнемиравају чињенице да су се неки званичници радовали ваздушним нападима, и атмосферу неколико сати пре лансирања прве ракете називали „узбуђујућом“. Поражава и то што су они унапред знали да ће бити цивилних жртава.
Како се у тексту наводи, НАТО је одобрио ваздушне нападе против Србије, јер је тадашњи амерички председник Бил Клинтон изјавио да је „потребна сила за заустављање агресије Срба над Албанцима на Косову“.
– Ваздухопловна кампања, која користи првенствено америчке авионе и крстареће ракете, спремна је да почне над јужном Србијом и циљевима над Косовом под покровом ноћи у среду – навели су званичници НАТО-а.
У свом првом потпуном објашњењу зашто је Управа одлучила да НАТО удари, Клинтон је рекао: „Ако председник Милошевић није вољан да направи мир, спремни смо да га ограничимо да покрене рат на Косову.
И док су неки понављали забринутост о могућем губитку пилота док нападају системе одбране Војске Југославије, Клинтон је рекао: „Ово је као и свака друга војна акција. У њему постоје ризици. Непоступање против Слободана Милошевића, југословенског председника, значило би дискредитовати НАТО.“
Истицао је тада у својим говорима да Милошевићеве снаге на Косову пале домове и врше етничко чишћење над Албанцима. Више од 40 чланова Конгреса састало се са Клинтоном у Белој кући тог јутра, а након што је изнео аргументе за интервенцију, сви су се окупили око њега. Сенат је дао подршку резолуцији која је овластила Клинтона да изврши бомбашке и ракетне нападе.
Просторијом је одзвањало да ће историја судити Америци ако не зауставе геноцид Срба над Албанцима. Такође, високи комесаријат Уједињених нација за избеглице изјавио је тада да су Срби само у последњих неколико дана протерали 460.000 Албанаца из домова и да су они сада избеглице.
Када је већ дефинитивно донета одлука да ће бомбардовање бити извршено, и НАТО и Пентагон изјавили су да ће „ваздушна кампања“ бити усмерена на југословенске војне базе, линије комуникације, снабдевање горивом и подручја за складиштење муниције. Идеја је, како су рекли тад, била да се онемогући српским полицијским јединицама и југословенским војницима да ратују на Косову.
Описујући како ће се напади одвијати, један званичник у Бриселу је рекао да ће, након што униште сестеме за одбрану ваздушног саобраћаја, нападати локације. – На тај начин, земаљска сила Слободана Милошевића остаће без заштите – рекао је званичник.
И НАТО и Пентагон били су свесни да су ризици за све – цивиле на терену и пилоте у ваздуху – много већи него у рату који је Пентагон водио против Ирака. – Неће бити импресивних погодака, а можда ћемо неке циљеве и промашити, што носи ризик од колатералне штете – рекао је званичник НАТО-а, упозоравајући на нежељене штете и жртве.
Постојала је и бојазан око тога да ваздушни напади неће бити довољни да убеде Милошевића да се преда. – Шта ћемо онда – упитао је званичник Пентагоан. Најгори детаљ из припрема бомбардовања ипак је податак да су се неке дипломате и званичници у седишту НАТО-а радовали почетку напада. – Ова атмосфера је узбуђујућа – рекао је један од њих након званичног договора о бомбардовању СРЈ.
Извор: Telegraf.rs
