Судите ми јер загрлим мајку која љуби своје мртво дете и каже да те покријем сине да ти не буде хладно… а онда то исто дете одгурам у мртвачницу… Судите ми јер после тога запалим цигарету, обришем лице и насмешим се наредном пацијенту… И небитна је плата…
БЕОГРАД/КРАГУЈЕВАЦ – Пише на фејсу, о чему размишљам! Размишљам о овим актуелним догађајима на тему ЗДРАВСТВО У СРБИЈИ. Људско сам биће, по професији – здравствени радник. ….И као човека, боли ме управо – људска злоба. И судите ми. ….(и мени и свима нама у здравству ). Имате право…., написала је једна Снежана на свом Фејсбук профилу оштар одговор на свакодневне прозивке здравствених радника.
Њен пост дигао је Србију на ноге, а многе је и потресао… Преносимо га у целости…
Пише на фејсу, о чему размишљам!
Размишљам о овим актуелним догађајима на тему ЗДРАВСТВО У СРБИЈИ.
Људско сам биће, по професији -здравствени радник. ….И као човека, боли ме управо – људска злоба.
И судите ми. ….(и мени и свима нама у здравству ). Имате право….
Да ли знате, колико сам пута, на својим рукама,имала мртве људе, мртву децу из саобраћајних незгода, избодене ножевима, упуцане, алкохолисане, оверене наркотицима, претучене, са тешким преломима ребара или лобање?
Piše na fejsu, o čemu razmišljam! Razmišljam o ovim aktuelnim događajima na temu ZDRAVSTVO U SRBIJI. Ljudsko sam biće,…
Posted by Snezana Ristic on Tuesday, October 23, 2018
Знате ли колико пута сам испирала нечију децу, жене, мушкарце, који попију шаку лекова и покушају суицид?(на то их нисмо навели ми у белим мантилима већ породица или околина ). Знате ли колико је инфаркта срца или мозга прошло кроз Ургентни центар а сад ти исти људи прођу и захвале се?
Знате ли колико се жена породи у гаражи Ургентног центра? Судите ми слободно јер сам збрињавала тешке опекотине и извадила стотине крпеља. Не само ја, већ многе моје колеге!
Судите ми јер сам била непријатна према госпођи од 80 год која је инсистирала да буде прегледана баш кад смо реанимирали дечака од 12 год.(она сматра да је хитнија од дечака ) Судите ми јер сам небројано пута у току ноћне смене транспортовала интубиране пацијенте за Београд.
И судите ми јер сам x пута преплакала смену заједно са родитељима који дођу да идентификују своју децу… И јесам, запалила сам цигарету, написала примопредају и кренула кући да угледам своју децу.
Колико астматичара,колико уједа: стршљена, пчела, паса… Колико падова с мотора, трактора, ораха,анеуризми, епи напада. …колико болова у грудима, стомаку, леђима,бубрезима ….колико крварења….И чега још све?
И обични грађани не треба да знају с чим се ми све срећемо. И не треба да знају како се родбина понаша и прети… (спасите га!!!! Ако он не преживи, и ви сте мртви !!!!) Колико пута смо због градских обрачуна збрињавали те исте повређене, док су нам цивили стајали над главом с пиштољима. …
Судите ми…… јер смо колеге и ја успешно реанимирали утопљенике са језера у Шумарицама… Судите ми јер радим масажу срца момку из саобраћајне незгоде а све време му звони телефон на ком пише МАМА. ..И очи ми се муте од суза ал „навијам“да срце успостави ритам. ..
Судите ми јер загрлим мајку која љуби своје мртво дете и каже ДА ТЕ ПОКРИЈЕМ СИНЕ ДА ТИ НЕ БУДЕ ХЛАДНО. …..а онда то исто дете одгурам у мртвачницу… Судите ми јер после тога запалим цигарету, обришем лице и насмешим се наредном пацијенту… И небитна је плата… Ово нема цену…
Судите ми ви који никада и не бисте могли да радите овај посао… Судите ми… ЈА СВОЈ БЕЛИ МАНТИЛ НОСИМ ПОНОСНО… И верујем да постоји НЕКО ко ће судити свима нама
Фото: Pixabay.com
Извор: Kurir.rs/Facebook
