Снајпериста и до недавно добровољац у армији ДНР-а, Дејан Берић сада живи у Русији где је почео да ради као новинар и аутор једне емисије. У интервјуу за Правду говори о атентату на председника ДНР Захарченка, ситуацију у ДНР, свом новом занимању и посети Александра Вучића Русији.
Документарни филм “Снајперски рат” остварио је велики успех у Русији и свету. чак је добио и велики број награда у САД. Какве су прве реакције публике које стижу до тебе?
Веома много људи је погледало и писало, интересантно да је веома много порука са територије америке. Људи дају подршку и кажу да потпуно разумеју моја осећања и зашто сам дошао у овај рат. Веома интересантно обзиром да тамо веома лоше говорим о Америци, али говорим истину. Руси су већ много знали о српским добровољцим али им је овај филм открио ново лице војника.
Велика је подршка коју добијам, али и после појаве филма и покретања сопственме емисије руска пета колона се веома труди да ми помрси конце. Значи има доброг и лошег од филма.
Мени лично је најважније да га види наш народ и да се покаже ко су срспки добровољци овде, и да нисмо онакви како нас власт у Србији представља. На Донбасу су у 90 посто случајева дошли прави искрени момци. Неки од њих су дошли да врате дуг руским добровољцима који су се борили на нашој страни током 90-их,. неки да осете шта је рат , али сви без задњих намера или за новац како власт представља. Осталих десет посто је кукољ у житу, њих има у сваком народу.
Да ли ти се здравље поправило имјући у виду да је оно било главни разлог твог одласка са фронта?
Здравље ми је много боље него што је било. Најважније је да сам избацио камење из бубрега. Интересантно је да са тим није било неких великих проблема док ме није задњи метак погодио у панцир. Операцију очију сам одложио. Тренутно не могу то финансирати, тако да ће неко време, док се не заради новца, наочаре да реше проблем. Све остало је мање више добро.
По повратку цивилном животу почео си да водиш своју ауторску телевизијску емисију у којој интервјуишеш људе. Можеш ли нам рећи нешто више о емисији коју радиш, гостима и темама?
Да, почео сам да водим емисију на www.политроссиа.цом која је имала петоминутне емисије које су говориле о дешавањима у Русији и свету, и коју је водио мој друг Руслан Осташко. Направили смо нови формат, имам неограничено време и слободу кога ћу доводити и о чему ћемо причати. Емисије иду од двадесетак минута до сат ипо, те велике делимо у две епизоде.
За сада су гости били веома важни људи, писац Захар Прилепин, саветник председника ДНР Александар Козаков и још много других. Последње емисије су биле са балканистом Аном Филимоновом. Причали смо о стварању и разарању Југославије. Прва емисија где смо причали о злочинима Хрвата је многе у Русији шокирала. Међутим, другу у којој говоримо о Титу и томе шта је његова комунистичка партија урадила са виђеним Србима, правом српском елитом после Другог светског рата им је тешка да се свари. Међутим, не планирам одустати због негативних коментара. Истина је истина и то што се некоме несвиђа је његов лични проблем.
Углавном како је кренула популарност мог програма, како сам већ рекао, активирала се руска пета колона јер и њих жестоко закачим. Звао сам и противнике да дођу у емисију и да попричамо о њиховој тачки гледишта али нико се није одазвао.
Одакле се снајпериста пронашао у новинарском послу?
Новинарство ме увек занимало. Мени је то предложио Руслан. Још увек не могу да радим пуним темпом пошто и даље имам проблема са кичмом од рањавања и рамена су ми оштећена. Радим на грађевини колико ми здравље дозвољава, тако да је он предложио да пробамо са емисијом. Рекао је да емисија коју би ја водио може бити интересанта и успети, а мени помоћи мало јер живот није јефтин.
Што више и више радим као новинар све више ми се свиђа. Иначе Руслан је дошао на ту идеју када је видео на Јутјубу снимак где сам, не као новинар, као војник дошао на конференцију за новинаре у Доњецку и замолио Александра Хуга, представника ОЕБС-а да одговори на пар питања. Хуго се сложио и затим зажалио, просто сам га уништио у пар минута да је буквално побегао са конференције.
Да ли ћеш се враћати у Донбас као војник или као новинар?
Не, на Донбас више се нећу враћати. После убиства Захарченка наше батаљоне су убацили у корпус или полицију и све је другачије. У принципу и нема потребе за мојим повратком као војник. Нисмо само обучавали снајпере него још важније обучили смо веома добро нове инструкторе који сада раде свој посао одлично.
Као новинар не бих могао снимати на фронту другаре и гледати како ратују, а ја са камером. Не, то би за мене било као да сам их издао.
Можда је чудно питање, али да ли ти не достаје војна служба? Да ли и даље пуцаш из оружја као ловац или да ли одлазиш у стрељану?
Све што сам имао од оружја и опреме оставио сам у Доњецку. Знао сам добро све своје момке у јединици и тачно коме какво оружје и опрема лежи. Када сам предао оружје завршио сам са пуцањем.
Одем понекад са познаницима из Русије на полигон Алабино , тамо су игре стрејк бола. Могу вам реци да игре стрејк бол овде изгледају много озбиљније него демонстрација силе како називају ову тренутну ситуацију око Косова.
Након твог одласка ситуација у Донбасу се доста променила, догодио се атентат на председника Захарченка. Какве су последице тога и како се то одразило на безбедност у ДНР-у?
Ситуација се много променила. Нема на Донбасу таквог човека као што је био Захарченко и нема реално ко да га замени и води Републику на тај начин. Ускоро ће избори и по мом мишљењу је најважније да се изабере човек коме верује Москва.
Народ је још увек у шоку, и неверује ни једном од кандидата. Убиство Захарченка је више објединило армију и почели су жешће да одговарају на провокације украинске армије. Шта ће бити даље видећемо у наредних месец дана.
У Доњецку су изведени атентати на неколико важних команданата и на предсеника ДНР, како је то могуће?
Атентат уопште није тешко извести у граду, ако имате људе који се крећу међу народом и иду на сасвим обична места.
Све то је подгрејало приче о неким унутрашњим сукобима у ДНР, како ти коментаришеш то?
Ухваћен је атентатор на Моторолу и објаснио је као су извели тај атентат и да су их обучавали амерички инструктори и саме експлозивне направе су америчке производње. Проблем је што нису довољно слушали ни Моторола ни Захарченко. Увек су говорили да сам параноик када сам им причао како треба да се понашају у граду. Нису довољно ценили украјинске и америчке службе и то су платили главом.
Веома много избеглица из Донбаса је живело у Украјини више од две године, око милион људи, по повратку то су све обични људи. Међутим, ако су украјинске службе успеле да одраде пола процента тих људи имају шпијуне у великом броју који су у принципу обични грађани.
Свуда у свету када се мења власт долази до сукоба посебно ако је то на тај начин као што се десило код нас. Људи не могу просто да дођу на власт и продуже добрим путем који је водио Захарченко, него им је потребно да оцрне претходне како би они изгледали бољи. Нисам разумео то и немогу да разумем.
После једног од таквих интервјуа команданта батаљона Восток, Ходоковског, у шали сам написао на друштвеним мрежама да поред таквих кандидата ја имам огромну шансу и да се спремам сутра доћи у Доњецк и дати кандидтуру. Оставио сам их да се два дана муче. Нису могли ископати ниста лоше о мени, и настала је огромна паника међу кандидатима и велика расправа на друштвеним мрежама на територији ДНР и ЛНР. Планирао сам их више мучим међутим није било у реду због обичних људи који су стварно желели да то урадим. Лоше је то што се тако ради, међутим армија и даље ради свој посао како треба тако да прљаве игре политичара неће утицати на безбедност Републике
Било је доста говора пред Светско првенство у фудбалу о могућем нападу Украјине на ДНР али се он није догодио. Колико је данас реална та опасност?
Да, тада смо очекивали да ће се десити напад, не пробој него жестоки напада као у фебруару прошле године, са великим број жртава и са једен и са друге стране. Међутим у директном обраћању грађанима које сваке године организује Путин, јавио се Захар Прилепин и поставио питање у вези украјинске агресије за време светског првенства. Путин је одгворио да ако Украјина покуша тако нешто има огромну шансу да изгуби своју државност. И ту се све завршило.
Нешто мора да се деси, пошто власт у Украјини по њиховим анализама нема више од пет посто подршке народа. Њима помаже само погоршавање ситуације на фронту за које ће као и увек да окриве националне батаљоне који се званично никоме не потчињавају. Успеће себи да купе још мало времена.
Решење тешко да ће бити политичко, а за војно решење немамо силе ни ми ни Украјинци. Једина реална војна сила која ратом може решити ситуацију је Русија.
Предходних дана догодила се посета Александра Вучића Москви где се састао са Путном, медији у Србији покушавају да однос Путина и Вучића прикажу јако блиским, како медији у Русији извештавају о том догађају?
Медији у Русији су скептични према Вучићу. Могу се похвалити да је томе допринела и моја емисија и затим епизода коју је Руслан направио у својој петоминутки.
Раније се веровало да он стварно долази са добрим намерама, међутим захваљујући добрим контактима са политичарима овде и интервјуима у мојој емисији полако успевамо да докажемо да је Вучић играч запада који покушава да убаци Русији врућ кромпир у руке, и да одгвоорност за предају Косова пребаци на њих.
Шта би рекао Вучићу да си га срео у Москви?
Ништа му не бих рекао. Издајник као Вучић није достојан ниједног слова њему лично упућеног.
Извор: Правда.рс
