Руски официри из тајне службе ГРУ, плаћеници и саветници су стигли у Либију написао је Тхе Сун. Представници Ал-Араби Ал-Џадида су затражили појашњена од руских стручњака питајући се да ли Кремљ има планове за регион.
Према извору у руском Министарству одбране, Русија је почела са распоређивањем елитних јединица командоса у источној Либији.
Григори Лукјанов, виши предавач на одељењу за политичке науке Високе школе економије, верује да даљи развој догађаја у том правцу није вероватан јер Либија није зона од виталних интереса Русије у региону. Јачање војног присуства руских редовних снага не задовољава интерес руске политике ни у Либији ни у Северној Африци.
Аналитичар је додао да се приватне војне компаније често користе широм света за обавештајне послове, обуку и специјалне операције. Русија је предузела одређене кораке за обнову уговора који су изгубљени због рушења режима пуковника Муамера Гадафија 2011. године.
Русија жели да се држи подаље од свих кључних играча у рату како би постигла свој стратешки циљ и обновила економске и политичке уговоре на прихватљивом нивоу, што задовољава дугорочне интересе обе стране.
Запад је већ препознао победу Русије у Сирији, али западни званичници сада плаше друге са “руским плановима за Либију.“ Не тако давно, британске публикације су објавиле да је руски председник Владимир Путин желео да Либију направи “новом Сиријом.“ Они су чак рекли да је Русија, уз помоћ групе Вагнер, већ изградила две војне базе у градовима Тобрук и Бенгази.
Истовремено, Либија ће вероватно бити важнија за Русију са стратешке тачке гледишта. Ова земља служи као центар миграционих токова.
Онај који може контролисати ове токове стиче велики утицај на Европску унију.
Греенстеам гасовод протиче кроз Либију до Италије. Гасовод има капацитет од 10-11 милијарди кубних метара гаса, што га чини још једним средством за утицај на Европу. Рат у Либији, за разлику од Сирије, може бити (и биће) самоодржив и чак и профитабилан јер плаћеници могу добити профит од извоза нафте.
Становништво Либије је само 6,2 милиона, наспрам 20 милиона у Сирији. У Либији не постоји таква разноликост религија и националности као у Сирији. Ово је хомогена земља.
На све то, много је згодније спровести непријатељства у Либији захваљујући њеном пустињском терену. Са географске тачке гледишта, онај који контролише Либију може контролисати читав регион источног Медитерана.
Запад ће морати да преговара са победником либијског рата, јер западне компаније имају значајне инвестиције у нафтној и гасној индустрији ове земље. Нема ни немирних суседа (попут Турске и Израела код Сирије), тако да не треба координирати своје интересе са њима.
Оно што забрињава западне обавештајне службе је и та чињеница да су Руси негирали било какав војни ангажман у Сирији па су изненада тамо ушли на изненађење најелитнијих тајних служби САД, Британије и Израела. Неки аналитичари предвиђају да ће исти сценарио Руси применити и у Либији која има значајна налазишта нафте.
Извор: Wебтрибуне.рс
