Само у протекла четири месеца војници из Охаја и Србије срели су се на четири вежбе, командно-штабној „Сајбер Тесла 2018“ у Горњем Милановцу, „Платинасти вук“ у Бази „Југ“ и „Комшије 2018“ у Мађарској, где су увежбавали борбу у урбаним срединама у мировним операцијама, били су посматрачи управо завршене ваздухопловне вежбе Србије и Румуније.
Традиционално, припадници Националне гарде Охаја сваког септембра бораве у Србији, одају почаст Незнаном јунаку на Авали и важни су гости промоције најмлађих официра Војске Србије.
Реч је о снагама копнене војске и ваздухопловства које свака америчка држава има на располагању под командом гувернера. Претпоставља се да је значајан допринос одлуци Европске команде оружаних снага САД да баш Охајо одаберу за будућег партнера Србији имао сенатор српског порекла Џорџ Војиновић и чињеница да највећи број Американаца српског порекла живи у тој држави.
Различите уговоре Војска Србије има и са другим армијама, али ни са једном није остварила тако присну сарадњу као са гардом из ове америчке државе.
Војни аналитичар Мирослав Лазански за Спутњик каже да ова формација може да се пореди са нашом некадашњом територијалном одбраном, с тим што има и технику, авионе и тенкове. Међутим, од њих не можемо да научимо ништа посебно, каже Лазански.
„Они са нама више процедурално увежбавају постављање кампова за избеглице, тријажу цивила од потенцијалних терориста, како се врши обезбеђење кампова, како урадити чекпоинт. Они окрече понекад неку школу, дају понеки компјутер, Бази ’Југ‘ су донирали намештај и уређаје. У оперативном смислу ништа ново од америчких војника не можемо да научимо, апсолутно ништа ново. Ниво трансфера знања које они нама преносе је на нивоу чете. Евентуално бисмо могли да научимо нешто о сајбер ратовању“, каже Лазански.
Министарство одбране и Војска Србије овог месеца обележавају дванаест година Програма државног партнерства Србије и Националне гарде Охаја, који се реализује на основу извесног Споразума о статусу снага.
У Министарству за Спутњик кажу да су бенефити ове сарадње подизање степена увежбаности војске, јачање оперативних способности, размена искуства, а посебно припреме за учешће у мултинационалним операцијама и помоћ локалном становништву у кризним ситуацијама. Ту је и сарадња инжињеријских и хеликоптерских јединица, реализација пројеката „Хуманитарне асистенције“, војномедицинска сарадња, развој свештеничке службе у војсци и поменута у области сајбер безбедности.
Истичу да је тежиште сарадње са Националном гардом Охаја развој Центра за обуку јединица за мултинационалне операције у бази „Југ“. Ову чињеницу често помиње и амерички амбасадор у нашој земљи Кајл Скот, уз напомену да су САД у ову базу уложиле седам милиона евра.
Лазански објашњава да нема само Србија овако великог сарадника из САД. Свака бивша југословенска република добила је да сарађује са националном гардом неке америчке државе, као неку врсту покровитеља. Хрватска рецимо непрекидно мора да другује са националном гардом Минесоте.
На питање Спутњика како би реаговали амерички партнери наше Војске када би Војска Србије овако блиско сарађивала са неким од партнера са истока, Кином, Белорусијом или Русијом, каже да треба да будемо реални, јер многе ствари зависе од новца. Ако би нам национална гарда Белорусије дала седам милиона евра, звали бисмо и њих овако често, ми једноставно наступамо прагматично, не само када је новац у питању, каже Мирослав Лазански.
„Српско-руски хуманитарни центар је можда дао и више средстава за збрињавање у катастрофалним поплавама, механизацију. Руси су дали више, али ми тежимо ка Европској унији. На том путу гледамо да не наљутимо главне земље Запада, односно главног тату који надгледа све што се дешава у ЕУ, а то је Америка“, тврди Лазански.
Он додаје да је очигледно да се у Министарству одбране последњих година труде да исправе неравномерну сарадњу са Истоком и Западом, која је била евидентна од 2005. Ове године имали смо вежбе и са Белорусијом и са Русијом и то малтене на нивоу батаљона, подсећа овај војни аналитичар.
„Војници из Охаја су овде дуже присутни, али то је све последица политике после 5. октобра. То не можете да укинете преко ноћи, а то и не желимо, већ радимо диверсификацију, па истовремено повећавамо број вежби са Русијом, на неки начин, покушавамо да изједначимо. Ако Запад нешто каже, ми имамо одговор, можемо да им кажемо, извините, Национална гарда је ту стално, то се све уклапа у нашу политику војне неутралности. Мислим да је то добар, правилан избор“, закључује Лазански.
Од 2009. године, припадници Националне гарде Охаја и Војске Србије заједнички раде на реновирању објеката од друштвеног значаја, вртића и школа. До сад су обновљени објекти у Соко Бањи, Лапову, Прокупљу, селу Прањани, Краљеву и Бујановцу.
Медицински тимови обе војске заједнички су били ангажовани у Анголи, током децембра 2017. године, пружали су здравствену негу локалном становништву у провинцији Бенго.
Новина је такозвано цивилно партнерство. Током овогодишње септембарске посете Србији из Охаја је допутовала делегације града Саут Јуклид који се побратимио са Краљевом.
Извор: rs.sputniknews.com
