САД би требало да и даље подржавају чланство Србије у Европској унији, али и став ЕУ да се нове чланице морају прилагодити политици Уније према Русији и да се Србија неће придружити док не призна Косово, наводи се у извештају америчког Института Исток-Запад и Националног комитета за америчку спољну политику.
У кључним препорукама за америчку дипломатију кад је о Србији реч, у извештају се указује да „САД треба да обнове и ојачају односе са Србијом, највећом и најмоћнијом државом у региону“.
– Чланство у НАТО би требало да остане опција за Србију, али очекивања САД се морају ублажити историјским наслеђем војних операција Алијансе у региону, као и могуцношћу гласног противљења Русије. Сарадња с НАТО би требало да се настави, при чему би Алијанса требало да охрабри Србију да ограничи своје безбедносне везе с Русијом на трговину оружјем и обуку – наводи се у препорукама. Србија је у извештају описана као најутицајнија земља у региону која „хода по дипломатској жици истовремено се улагујући Русији и ЕУ“.
– Осцилирање политике ЕУ у погледу региона је, медутим, дало српским лидерима могућност да наставе са услишавањем руских молби, као што је успостављање квази-војног руског хуманитарног центра у Нишу – пише у извештају, чији је један од аутора председник Института Исток-Запад и бивши амбасадор САД у Србији, Камерон Мантер.
Указује се, медутим, и да европски лидери не могу да очекују од Србије да се одлучно посвети Унији уколико се чланство у том блоку и даље буде чинило далеким. – Једном речју, ако Србија не може да седи на две столице, не може ни ЕУ – истиче се у извештају.
Напомиње се и да ће чланство у ЕУ изискивати од Србије да се строго придржава политике ЕУ према Русији, укључујући санкције. У препорукама упућеним дипломатији САД кад је реч о Косову, које је у извештају представљено одвојено од Србије, наводи се да би требало зауставити процес спорог уклизавања у замрзнути сукоб.
„САД би требало да подстакну ЕУ да дају нови подстрек дијалогу Србије и Косова. Тај дијалог мора да доведе до тога да Србија призна Косово као независну државу. САД би требало да буду спремне да прихвате мере које усагласе стране као део нормализације својих односа“, стоји у препорукама.
НАТО би, указује се, требало да са Косовом ради на развоју малих, лако наоружаних, одбрамбених војних капацитета, а процес лансирања ових снага мора да обухвати дијалог Београда и Приштине, али да ни под каквим околностима Београд не би требало да ужива право вета у том процесу.
– КФОР би требало да остане на Косову, али трајна НАТО и америчка база у региону беспотребно би испровоцирала Србију и Русију и непотребна је – напомиње се. Такође, наводи се да „ни Србија ни Косово не могу да очекују да ће постати чланице ЕУ ако се не усагласе у вези с нормализацијом својих односа. Та нормализација би донела материјалну корист региону. Србију би приближила ЕУ, а Косову омогућила да иде ка пуноправном чланству у УН и другим међународним организацијама“.
– Чланство у Интерполу би, на пример омогућило већу сарадњу у сузбијању корупције и тероризма. Нормализација би омогућила и да КФОР, који укључује значајан број америчких војника, смањи своје физичко присуство и ангажовање. Уз то, трајање сукоба представља и трајну могућност за руски утицај на Србију – додаје се.
Фото: Pixabay.com
Извор: Informer.rs
