Зоран констатује да се не плаши наставка процеса који се води против њега, али и да једва чека да се врати у студио и настави с компоновањем
Прошло је 365 дана од хапшења Зорана Марјановића (40), првоосумњиченог за убиство супруге певачице Јелене Крсмановић Марјановић (33), који је одлучио да после годину дана проговори, док на слободи чека почетак суђења, након што му је Апелациони суд укинуо притвор 12. јула.
Противљење тужилаштва на одлуку суда да Зоран изађе из Централног затвора било је узалудно, а адвокати Марјановића уложили су жалбе на решење којим је потврђена допуњена оптужница, која њиховог клијента терети за свирепо убиство супруге.
Зоран констатује да се не плаши наставка процеса који се води против њега, али и да једва чека да се врати у студио и настави с компоновањем.
Прошло је годину дана од вашег хапшења, по чему ћете памтити тај период?
– Кроз другачију призму гледам на свет око себе. Схватио сам да је љубав почетак и крај свега. Данас се у свету запостављају емоције које покрећу свако људско биће. Губитак Јелене је за мене највећи ударац који сам доживео у животу и притвор ми није ништа у односу на то. Моја највећа мука је што ње више нема и што ми дете расте без мајке. Такође, много ме је погодило што је мој сарадник Саша Милошевић преминуо док сам био у затвору. Знам да ће све што ми се догађа проћи и не плашим се наставка суђења, јер сам сигуран у своју невиност. Верујем у српско правосуђе. Бог је велики.
Да ли сте у контакту с породицом своје покојне супруге?
– Нисам у контакту с њима. Тачније, ни са ким не комуницирам, осим са члановима најуже породице. Лако ћемо успоставити контакте са свима, само је потребно време. Прошао сам кроз велику муку и трпео огромну неправду, нисам у стању да се дружим ни са ким, осим да време проводим са ћерком.
Нада Топчагић је изјавила да је сада прави тренутак да завршите дует на којем су радиле ваша супруга и она, непосредно пре Јелениног убиства. Да ли сте спремни за тај посао?
– Компоновање ми много недостаје и оно је било мој издувни вентил од 16. године. Волео бих да се вратим у студио, али ране су ми још свеже. Сигуран сам да ћемо завршити песму, када дође време за то. Иако врло ценим Наду и њеног супруга Златка, ипак мислим да сада није прави тренутак, али за неколико месеци мислим да бисмо могли да радимо на томе. Остало је само да ја одсвирам неке инструменте. Чуо сам да је Нада рекла да би новац од песме поклонила Јани, али заиста нема потребе за тим. Има Јана довољно свега. Музика у мени буди успомене и, искрено, ништа друго и не знам да радим, осим да компонујем. Тренутно из филозофског угла гледам на музику и у мени постоји нека врста инспирације, али, ипак, нисам се још усудио да се вратим послу.
Какав сте третман имали у Централном затвору?
ЦЗ може слободно да се мери с европским затворима. Похвалио бих све запослене у њему јер о сваком затворенику воде рачуна. То није затвор какав смо виђали у филмовима и као што је био деведесетих година. Све је на највишем нивоу и апсолутно нисам имао проблеме док сам боравио у притвору.
Како проводите време након изласка из затвора?
– Све сам подредио ћерки Јани, која је центар мога света. Будући да је кренула у школу, редовни радимо домаће задатке, а трудимо се да слободно време проведемо што квалитетније. Ако се и будем вратио компоновању, тим ћу се искључиво бавити ноћу, након што успавам Јану.
Извор: Espreso.rs/Alo.rs
