Рађа је гостовао у емисији „Недељом у 2“ Александра Станковића, а на питање водитеља да ли је Дивац српски националиста, пошто га део јавности тако доживљава после инцидента са хрватском заставом 1990. године, Рађа је одречно одговорио.
– Не. Да је мени у оно време неко дошао са српском заставом, ја бих исто урадио. Многи би хтели избрисати историју, али то се не може тек тако гумицом избрисати. Неке ствари су записане у књигама и то не треба брисати. Ја сам неке највеће успехе остварио у тој држави – рекао је Рађа.
Подсећања ради, 1990. године тадашња Југославија је у Аргентини у финалу Светског првенства победила СССР (92:75), а Дивац је током славља једном навијачу узео хрватску заставу, јер је сматрао да јој није место уз југословенску.
Тони, Дражен, Дивац, Здовц и ја
Владе Дивац је један од најбољих играча са којима је Дино Рађа играо.
– Тони, Дражен, Дивац, Здовц и ја. С том петорком бих био спреман заиграти против било кога – казао је Рађа.
Рађа је прокоментарисао и одлазак хрватских кошаркаша с постоља у Атини 1995. године.
– Времена су била таква и разумљив је био тај потез. Данас када на то гледам, то није био прави потез, али била су таква времена.
Водитељ га је питао да прокоментарише дизање заставе са Тудманом у Книну, што му је наводно и Кукоч замерио. Наводоно, вечерају су заједно, а онда је одједном Рађа устао и отишао, а Кукоч га је видео на ТВ-у како диже заставу с Вранковићем и Туђманом.
– Било је и других прича које круже у народу, прича о јагњетини је позната, али ајмо ми о овоме… Долази позив и каже ми глас с друге стране слушалице, гласноговорник или не знам ко већ: у пет поподне нацртај се на аеродрому. Ко сам ја да позивам било кога, како год се он звао, да позивам некога у председнички авион. Сматрам да ја нисам имао право позивати било кога на своју руку. Тони и ја нисмо причали о томе, али он и ја смо у добрим односима. Свако лето се видимо, укључен је у репрезентацију и никад ми није дао до знања да се љути на мене – рекао је Рађа.
Рекао је и да до овог лета није био на Титовом гробу.
– Нисам никад био на Титовом гробу до овог лета. Људи доносе своје закључке. Медутим, мене страшно фасцинира историја. Хтео сам да будем професор историје и то ме занима. Био сам на Овчари, био сам у болници у Вуковару, у Дахауу, био сам на Пољима смрти у Камбоџи… па ти диктатори, Иди Амин, Садам Хусеин, Хитлер… Прочитао сам и ‘Мајн кампф’. Тако ме уједно занимао и тај лик коме сам ја махао са шест година. Моја стара покојна је говорила – кад је Тито био жив, бог је ходао по земљи. Е сад, било је свакавих с*ања, али историју пишу победници. Мајка ме научила да људе делим на добре и лоше, а не које су боје коже или нешто слично – рекао је Рада.
Извор: Информер
