Српска православна црква и њени верници сваке године 14. септембра обележавају почетак Црквене Нове године.
У старокалендарским православним црквама, каква је и наша, која се придржава Јулијанског календара, данас почиње нова, литургијска година. Данас се у храмовима моли Господу да благослови “венац године” – да сачува православље у миру, да ток године протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима. Такође се моли за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса, за избављење од свих невоља.
Током историје хришћанства није било јединствености о томе од када треба рачунати почетак године. Некада је то био март месец, а потом Васкрс.
Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети септембра месеца у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу.
У Византији је још дуго било двоумљења. Први и шести Васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембру, налазећи за то библијско оправдање – око празника јеврејске Нове године (Рош Хашана), која је била пре неколико дана, Исус Христос, ушавши у синагогу, огласио је годину милости Господње.
Од 1989. године овај дан се, на предлог васељенског патријарха, обележава као дан твари Божије, односно свега од Бога створеног. Овај празник пре свега подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена.
Од данашњег дана у нашем народу почиње сетва, у неким крајевима се носи семе у цркву да се освешта. Поједини родови данас славе крсну славу и помен на преподобног Симеона Столпника.
Извор: Stil
