Немац Михаел Буш (33) из Тибингена одлучио је да се крсти и постане православац, ни мање ни више него из љубави према Србима и српским обичајима.
Свету тајну крштења Немац Михаел Буш осетио је у цркви Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, где је први пут ушао пре пет година са својим садашњим кумом Миланом Лончаром. Да се крсти у православној цркви, тридесеттрогодишњи Немац Михаел одлучио је после вишегодишњег дружења са Србима. Тако је постао Михаило и остварио своју дугогодишњу жељу.
– Ја сам одушевљен Србима. Срби су много добри људи. Они су веома традиционални. Поштују себе и свој народ – прича Михаел, сада Михаило.
Почетак новог духовног живота за младог Немца само је наставак оног о чему је читао последњих година. Доста тога осетио је кроз дружење са Миланом Лончаром, својим кумом, и Сашом Пурешевићем, код ког ради као пословођа у Немачкој.
– Он је долазио код мене на славу. То је било пре пет година. Био је одушевљен нашим обичајима. Касније је долазио за Божић. Са мном је ишао у цркву и упознао се са нашим обичајима. Све му се то веома допало и онда је одлучио да се крсти у нашој цркви. Сећам се када ми је рекао да му је то жеља, то вече смо се напили – присећа се Милан Лончар.
Свежи православац бројаницу и крст носи са собом. Увек наглашава да је његова вера и љубав према Србима искрена и чиста.
– Они су ме везали за себе и ја сам једне вечери одлучио да будем њихов брат. Највеће поштовање и љубав осетио сам међу Србима – прича сада већ одушевљено.
Њих тројица упознали су се у Тибингену у Немачкој када је млади Немац са двадесет година дошао да ради код Саше Пурешевића у фирми која се бави продајом и одржавањем аутомобила. Мало-помало дружење је прерасло у право пријатељство које је крунисано чином крштења.
– За мене је то нешто невероватно. Једноставно, одушевљен сам. Замислите како се осећа неко када му странац саопшти да жели да постане део ваше заједнице. Поносан сам због тога – прича одушевљено Саша Пурешевић.
Свештеник Војислав Петровић, који је крстио Михаила, каже да су овакви случајеви веома ретки и да им треба придавати велики значај, будући да Српска православна црква никог и никада не приморава да се прекрсти.
– То је велика радост за православну цркву јер је то чин добре воље. Наша црква, за разлику од других, никада кроз историју није вршила притисак да се пређе у нашу веру. Друге су то чиниле чак и под претњама, што је за последицу имало и губитак националног идентитета – објашњава свештеник Војислав Петровић.
Михаил је у браку са својом земљакињом која га такође подржава, а како каже, није искључена могућност да се и са њом венча у православној цркви.
Извор: Мирјана Чворић Губелић/Блиц
