Фредерик Доне (39) није једини Швеђанин који је заволео Српкињу, али је један од ретких, ако не и једини, који је због те љубави променио веру.
Знајући колико су његовој партнерки Тањи Силађи (40), са којом има четворо деце, важни православље и Србија, ових дана се крстио у манастиру Месић, крај Вршца, и постао – Србољуб.
Све то, како би после 19 година заједничког живота могли да се венчају у православној цркви, по српским обичајима, пишу Вечерње новости.
Одушевљен нашом земљом, менталитетом и традицијом, Србољуб је без много двоумљења напустио протестантизам и постао православац. Уосталом, и њихова деца Леја (15), Теодор (13), Видар (9) и Мила (8) су по мајчиној жељи крштени у српској цркви у Гетеборгу, у чијој околини живе.
Сада, са новим именом, које у потпуности осликава његове емоције према Србији, осећа још већу припадност нашем народу.
„Најпре сам желео да се зовем Вук, али је Србољуб, ипак, био бољи избор, јер много волим Србију и начин на који се овде живи Много више се дружите него људи на западу, срдачнији сте и гостољубивији, а нарочито ми се свиђају српска весеља. Такве забаве се у Шведској не могу видети и доживети“, прича нам овај необични Швеђанин на солидном српском језику.
Зато су и решили да у Вршцу, граду из ког Тања вуче корене, направе праву српску свадбу, поштујући све обичаје. Младожења је у пратњи трубача ишао да „купи“ младу, а пре тога је пушком гађао јабуку испред њене куће и погодио из прве.
Током весеља невести су „украли“ ципелу, коју је кум морао да откупи, док су по поласку кући гости изнели кума из ресторана на столици, како не би газио по степеницама.
„У једном моменту сам се питао да ли је ово моја свадба или сам у филму Емира Кустурице“, одушевљено препричава младожења, који је био обучен као модерни Лала.
Носио је беле панталоне, ланену кошуљу, прслук и шешир, док је млада била у црвеној хаљини.
„Ово је било испуњење мог сна. Признајем, на почетку нашег забављања сам се плашила да ли ће Србољуб прихватити Балкан и наш менталитет, а сада имамо четворо деце, којој покушавамо да приближимо српске корене. Наша свадба је и за њих била велико искуство“, надовезује се Тања, задовољна што су сада постали права православна породица.
Овај необични пар сада планира грађанско венчање у Шведској. Након тога, новопеченом православцу ће у личној карти писати Фредрик Србољуб Силађи Доне.
Иако много воле Србију, не планирају овде да живе.
Нашли су свој мир и сигурност на малом острву Тјорн, код Гетеборга, где раде на прилагођавању странаца, који су добили азил. У Вршац ће, кажу, долазити што више могу током године, не одбацујући могућност да једног дана ту проводе пензионерске дане.
Србољуб је у Србију први пут дошао 2001. године. Тада је обишао неколико српских цркава и манастира, где су га иконе посебно фасцинирале. У манастиру Месић, у ком се 17 година касније крстио, купио је своју прву икону – Светог Теодора Вршачког, која му је постала заштитник. Овај светац је сада њихова кућна слава, а и првом сину су дали име Теодор.
Како би гостима из Шведске, којих је било тридесетак, појаснили све свадбене обичаје, младенци су за њих направили упутство на 12 страница.
„Мислили смо да ћемо успети само на једном папиру да напишемо све што је интересантно, а онда смо схватили да је за њих буквално све страно, укључујући и обичаје у цркви. Чак смо у једном тренутку Србољуб и ја пали у сали, када је покушао да ме подигне, за шта су помислили да је и то део традиције“, кроз смех нам препричава Тања, уз констатацију да су сви одушевљеним оним што су доживели у Србији.
Иначе, свадба је потрајала до раних јутарњих сати. Гостима из Шведске се толико допала да су Тању и Србољуба замолили да се на брзину разведу, да би следеће године могли да понове свадбено весеље.
Извор: Курир.рс/Новости/Јелена Ј. Баљак/РТС
