Неки извори тврде да је Душан хтео да се растави од ње јер није имала деце и 1336. је започео преговоре о женидби ћерком немачког цара Фридриха Лепог
Јелена је била бугарска принцеза, сестра бугарског цара Јована Кантакузина, и српска царица, жена цара Душана.
Као жену најмоћнијег владара лозе Немањића, пратиле су је разноразне приче и нагађања. Иако је ово можда најскладнији брак Немањића, цар Душан је ипак брачну срећу скупо платио.
Он је једини Немањић који није светац, а као један од главних разлога узима се чињеница да је одвео жену на Свету Гору мада ни оцеубиство и уздизање Охридске архиепископије на ранг патријаршије нису помогли).
Званично оправдање за боравак царице Јелене на Светој Гори јесте чињеница да су бежали од куге, али ни то није био довољно јак разлог за нарушавање обичаја и закона Свете Горе.
Католички извори мрзе Јелену Кантакузин, а како и неће када је била жена православног цара освајача. Мавро Орбин за њу каже: „Перверзна дама, непријатељ католика“.
Са друге стране, према византијским изворима, Јелена је била верна и смерна жена која је пратила мужа у ратним походима, на Солун и против Босне.
Неки извори тврде да је Душан хтео да се растави од ње јер није имала деце и 1336. је започео преговоре о женидби ћерком немачког цара Фридриха Лепог. Већ у зиму 1336. или у пролеће 1337. Јелена је на сумњив начин добила сина Уроша, и тако учврстила свој положај на двору.
У више повеља Душан помиње Јелену као „христољубиву“ и „благодаровну“. Много је читала и монаси по манастирима су за њу преписивали многобројне књиге.
У време највећег успона, када је Србија била највећа и најјача сила на Балкану, и војно и економски, историјски узлет Србије је нагло заустављен. Цар Стефан Урош Четврти Душан, с правом називан Силним, изненада је умро, 20. децембра 1355. године у 48, или пре у 49. години. Не зна се ни где, ни како. Претпоставља се да је био отрован. Царица Јелена и син Урош, с властелом, сахранили су га у његовој задужбини, у велелепном Арханђелском манастиру, у Призрену.
Недуго после смрти цара Душана, царица Јелена се замонашила као монахиња Јелисавета. И као монахиња је наставила са политичким деловањима.
Тако је, априла 1357. године, била присутна и врло активна на државном сабору у Скопљу, када је, њеном заслугом, Урош добио широку подршку властеле, која је подржала њега, а не Симеона.
После смрти сина Уроша, царица мајка Јелена је, очекивано, изгубила сваку вољу за животом. Одрекла се политичке активности и подвргла строгом испосничком животу.
Умрла је новембра месеца 1376. године. Сахрањена је крај цара Душана, у његовој задужбини, манастиру Свети архангели код Призрена.
Извор: Неwсwеек.рс
