Мегаломанска војна вежба „Восток 2018“ је психотерапеутска сеанса Кремља, пише “Дојче веле”.
Зарад опстанка на власти и слања поруке САД, званична Москва је начинила земљу млађим партнером Кине, коментарише руски новинар и политички коментатор Константин фон Егерт.
„Највећа војна вежба у нашој земљи од 1981. године!“ Ту мисао из пропагандног репертоара Кремља на сва звона ових дана оглашавају руски државни медији. Хињени ентузијазам поводом војне вежбе „Восток 2018“ делује као да је Русија послала људе на Марс или барем открила лек за рак.
Више од триста хиљада војника, хиљаде и хиљаде јединица бојне технике мобилисани су за вежбу малтене по целој руској територији. Рецимо флота војних бродова ће имати поход од Баренцовог до Чукотског мора. Како је написао један прорежимски коментатор, Американци ће лепо моћи да виде ту раскошну моћ када флота прође поред Аљаске.
Начелно, војне вежбе су уобичајена ствар. Војска је дужна да све време буде спремна. Позвани су страни војни аташеи, дакле све је у реду, нема тајни. Додуше, многима смета масовност ових војних игара које, по мишљењу западних коментатора, изгледају као проба светског рата.
Но Марија Захарова је сместа оповргла те „измишљотине“ тако да је, што се власти тиче, тема затворена. Јер ако не верујемо руском Министарству спољних послова, на шта бисмо се уопште могли ослонити?
Тек две ситнице кваре идилично расположење и весеље због све веће борбене готовости оружаних снага Русије.
Прво, поређење са 1981. годином коју у саопштењима помиње Министарство одбране. Смисао је јасан: актуелна армија је коначно достигла моћ оружаних снага СССР из доба Брежњева. Јер Брежњевљева ера се данас проглашава „златним добом“ наше земље, прекрасном прошлошћу у коју се неизоставно морамо вратити.
Ко се збиља сећа 1981. могао би да држи то поређење двосмисленим. Војна вежба „Запад 1981“, изведена са савезницима из Варшавског пакта, требало је да предупреди могуће мешање Запада у догађаје у Пољској, где је на врхунцу био антикомунистички покрет „Солидарност“.
Политбиро московских комуниста разматрао је могућност војне интервенције у комшијској држави по моделу Чехословачке 1968. То је на крају било излишно јер је у децембру исте године генерал Војћех Јарузелски сам завео војни режим.
У исто време је Совјетски савез срљао у другу годину рата у Авганистану, све дубље тонући у мочвару тог безумног конфликта.
Све је пратио растући цинизам у друштву које је изгубило веру у „реални социјализам“, телевизијске вести са старцима из Политбироа у главним улогама и све дужи редови у продавницама. Деценија након „Запада 1981“ обележена је смрћу Брежњева, поразом од Американаца у трци у наоружавању и крахом СССР.
Људима који данас воде Русију тада је било 30 или 35 година, већ су направили прве кораке на каријерној лествици у КГБ или армији и сада нам нуде повратак у прошлост да још једном одиграмо историју.
„Восток 2018“ је мегаломанска психотерапеутска сеанса ове назови елите и дела Путиновог бирачког тела. Актуелне руске власти немају никакву идеју о будућем, имају само прошлост и страх од Запада чији их притисак може коштати власти и иметка.
Други моменат који се као сенка надвија над радошћу због маневра је нови „савезник“ Русије. Неколико хиљада војника и десетине летелица Народноослободилачке армије Кине учествује у војној вежби.
Јер, ако је „Восток“ ичему могао да служи, онда једино да се разраде акције за случај конфликта баш са Кином – једином земљом која у школским уџбеницима неуморно доводи у питање милионе квадратних километара руске територије, наводи се у тексту.
То је земља која по бројности има двоструко већу армију од Русије, где руска војска има преимућство једино у броју нуклеарних бојевих глава. Земља која је скоро најурила Русију из централне Азије и која на дужничком повоцу држи низ руских компанија, укључујући Росњефт.
И баш су те „кинеске хегемоне“, како су називани у Брежњевљевој ери коју Кремљ толико уздиже, данас позвали да изнутра простудирају како руска војска делује, да изблиза анализирају њену борбену спремност. Лист Соутх Цхина Морнинг Пост из Хонгконга, који је све више незванично гласило Пекинга у званично аутономном граду, написао је без околишања да се кинеска армија није борила још од 1979. (када су изгубили кратки рат у Вијетнаму), а сада ће се окористити од руског војног искуства у Чеченији и Сирији.
Руководство Кремља сматра Сједињене Државе главним непријатељем и покушава да их заплаши наводним стратешким партнерством са Кином. Ако узмемо економску заосталост Русије у односу на Кину и демографску кризу од Калињинграда до Нахотке, Кремљ заправо свесно од Русије ствара млађег партнера Пекинга како би сачувао власт. „Восток 2018“ ће симболично зацементирати ту зависност.
“Искрено, не знам шта је горе – лажна ‘величина’ 1981. или реална срамота ‘Истока 2018’”, написао је он.
Погледајте овај видео па сами процените да ли је ова вежба „срамотна“ или силна:
Извор: Дојче веле/Србија јавља
