Конгресна служба објавила анализу односа Србије и САД, са акцентом на војну сарадњу Београда и Москве. Куповина руског оружја подиже тензије са Хрватском и Косовом
Заинтересованост Србије да купи руски ваздушни одбрамбени систем као и за отварање центра за поправку руских хеликоптера, како верују аналитичари, равно је отварању руске војне базе на српској територији.
Ово је само један од закључака до којих је недавно дошла Конгресна истраживачка служба у Америци. То тело искључиво ради за законодавни орган САД, пружајући анализе комитетима и члановима оба дома, без обзира на њихову партијску припадност.
У том аналитичком тексту баца се светло на односе Америке и Србије, разматра улога наше државе на Западном Балкану, њени преговори са ЕУ, али су у посебном фокусу релације Београда и Москве. Посебан акценат дат је раду руског центра у Нишу и подршци Кремља, како се наводи, „промосковским партијама у Србији“.
– Ово би могле да буду теме од интереса за Конгрес, с обзиром на то да се Србија препознаје као важан политички и економски фактор у целокупној будућности Западног Балкана, као и због чињенице да су јој САД обезбедиле помоћ у значајном износу. Конгрес ће вероватно остати заинтересован за развој српско-косовских односа, који би могли да наставе да ограничавају блиску сарадњу САД и Београда – наводи се у тексту.
Велико интересовање истраживачког тима привлачи војна сарадња наше државе са Русима. Приметна је брига после куповине „мигова“ из Русије и најављеног доласка још 30 оклопних возила, да ће то учврстити везе између две земље, али се у том контексту посматра и наш регион. Нарочито их „боде“ најављено отварање центра за поправку руских хеликоптера у Заводу „Мома Станојловић“.
Све у свему, споразум о куповини оружја са Русијом може да повећа тензије са суседним државама, посебно са Хрватском и Косовом и да покрене трку у наоружању у региону.
У поменутом документу даје се пресек односа САД и Србије за које се констатује да су повремено били „климави“ због америчких интервенција у сукобима у Босни и Херцеговини и на КиМ и признања независности Косова. Ипак, како се наводи, изгледа да су се ти односи побољшали и да данас изгледају „срдачно“.
Што се тиче политичких кретања у Србији наводи се да и даље „трају тензије“ између оних који фаворизују преоријентацију Србије према Западу, укључујући чланство у ЕУ и националистичких снага, које предводи ултранационалистичка СРС, и које се противе западној оријентацији и изражавају жељу да остану блиски Русији.
У делу који се односи на Косово подсећа се да Србија наставља да исплаћује близу 900 милиона спољног дуга Косова Париском и Лондонском клубу, као и ЕБРД-у, „јер се бивша покрајина сматра делом територије Србије“, а дугови су настали између 1970. и 1990:
– Иако косовска влада није у илузији да ће Вучић признати независност Косова, ипак се нада да ће он можда бити спреман да направи неку концесију. Идеја неких посматрача била је да ће Београд наћи начин да „нормализује“ односе са Приштином, без изричитог признавања Косова, а што ће омогућити Косову да се придружи, на пример, Унеску.
У документу се наводи и да се током лета ове године појавила идеја о регулисању границе између Косова и Србије.
– Између 2001. и 2017, САД су обезбедиле око 800 милиона долара помоћи Србији за подстицање економског раста, јачање правосудног система и промовисање доброг управљања. Упркос неслагањима око независности Косова и, према уверењу Вашингтона, мешовитих порука Србије око њених односа са Москвом, САД и даље подржавају напоре Србије да се придружи ЕУ.
У тексту се још наводи и то да многи посматрачи прилика у нашем региону сматрају да САД треба да оживе своју некадашњу стратегију активног ангажовања на Западном Балкану, посебно у односима са Србијом.
Палмер: Простор за фер споразум
САД покушавају да Београду и Приштини дају простора да постигну „најбољи могући споразум“ за решење косовског питања – изјавио је Метју Палмер, високи функционер Стејт департмента, у интервјуу за „Јуропијан вестерн Балканс“. Он је додао да би лидери обе стране требало да то објасне народу како би добили неопходну подршку за такав споразум, а да САД нису страна у тим преговорима већ охрабрују две стране да постигну споразум. Палмер је истакао и да је обавеза Београда да постепено усклади своју спољну политику са политиком ЕУ:
– Верујем да ће, ако Приштина и Београд буду у могућности да постигну споразум, то смањити утицај Москве на Србију.
Ремонт за Ми-17
Иницијатива да Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ постане регионални центар за ремонт руских хеликоптера стара је неколико година и више пута је била тема разговора представника Србије и Русије. Делегација компаније „Руски хеликоптери“ 2016. године била је у посети „Моми“ и тада је закључено да ова установа има капацитете, али не и технологију за ову врсту посла.
Идеја која се тада чула била је да се у сарадњи са Русима модернизује један погон који би могао да сервисира домаће хеликоптере Ми-17. Од тада никакав конкретан договор није постигнут.
Извор: Новости
