Манастир Куманица се налази између Пријепоља и Бијелог Поља, 13 километара од Бродарева, те се до њега стиже преласком границе између Србије и Црне Горе.
Налази се у селу Врбница, на почетку клисуре реке Лим, са десне стране железничке пруге која повезује Београд и Бар. Манастир Куманица је посвећен Светом архистратигу Гаврилу.
Прво писано помињање манастира Куманице везује се за 1514. годину. У рушевинама манастира Куманице су сачувани делови плоча за које се поуздано тврди да потичу из раздобља од краја 13. до средине 15. века, али је простор на северној страни манастира нажалост уништен при градњи железнице, па је поузданије датовање првобитне цркве немогуће.
Претпоставља се да је златно доба живота манастира Куманица било у другој половини 16. и током 17. века. Претпоставља се такође да је манастир Куманица доживео урушавање и потпуно пропадање у другој половини 18. века, јер је дуго времена био разрушен и напуштен.
Александар Дероко (познати српски историчар уметности, архитекта) је 1926. године затекао манастирску цркву Куманице у рушевинама. Тада су извршена прва снимања и направљен је цртеж основе цркве, а касније је (1933. године) допунио Ђорђе Бошковић, претпостављајући да црква Куманице потиче из 16.- 17. века.
У време када је Куманица први пут саграђена, на улазу у опасни лимски кањон у дубокој храстовој шуми под стеновитом литицом, представљала је оазу мира коју вероватно није имао ниједан манастир у лимској долини. Она је у том периоду била чувар светих канона до 18. века, када се из нама још увек непознатих разлога, зарушила.
Порекло имена манастира Куманица није најјасније. Према неким изворима име Куманице потиче од монаха побеглих из Куманова, док је Дероко сматрао да потиче од имена Куманаца, Бугара. Међутим, најраспрострањеније је мишљење да је име манастира Куманице везано за властелинску породицу Куманци или Куманичићи, која је потицала из ових крајева.
У манастиру Куманици се чувају свете мошти Светог Григорија Куманичког, по легенди „српски просветитељ и бивши архиепископ“, од које потиче „од свете и богоизабране лозе Немањића“. Ово није могуће историографски потврдити и верује се да је одраз легенде. Култ Светог Григорија Куманичког је и данас веома снажан код верника овог краја. Овде су до турског рушења чуване мошти Светог Харалампија, великог борца против куге, која је у средњем веку харала овим крајевима.
Манастир Куманица је обновљен и освећен 12. новембра 2000. године. Манастир Куманица је једно од ретких светилишта у свету, где се на дан Светог архангела Михајла, који се прославља 26. јула, сваке године окупи много припадника различитих вера, који верују у исцелитељску моћ светих моштију светитеља Гаврила. Недавно је саграђен леп конак манастира Куманица, који представља пријатно уточиште ходочасника и љубитеља духовности ове јединствене и занимљиве светиње.
Извор: Stil/srbijuvolimo.rs
