Док је ново име државе горућа тема нашег јужног суседа, откривамо како живи престоница (Северне) Македоније
Скопље је подељени град – улицкане нове зграде у античком стилу, кафане и бројни споменици у новом делу града прави су контраст у односу на стари градски кварт оријенталног изгледа у којем доминирају Албанци.
Међутим, одлучио сам да прошетам даље од самог срца града, који врви од туриста и који се најчешће може видети на фотографијама македонске престонице.
Шта Македонија и Грчка добијају, а шта губе променом имена? Скопље улази у НАТО до краја године, а ово ће све морати да се деси пре тога
ШУТКА
Неки га сматрају највећим ромским насељем на Балкану, Шутка, тачније општина Шуто Оризари, налази се на периферији Скопља и уједно представља меку уличне продаје у овом граду.
Док сам се са пријатељем из Шпаније возио аутобусом до последње станице у Шутки, људи су нас помало ћудљиво посматрали. Изашли смо на окретници и одмах видели право лице овог ромског насеља: уске улице, деца која трчкарају свуд унаоколо и никад довршене приземне куће.
– Ћовече, њих тројица се возају једним мотором, да ли је могуће – примећивао је мој сапутник.
Мало даље одатле почиње и највећи бувљак у Скопљу – једва смо се прогурали и усред радног дана, а како кажу Македонци, викендом ни игла не може да стане.
– Иста роба коју купујете у центру града овде може да се нађе и за дупло мање пара. Зато викендом сви долазе у Шутку да купују – казао нам је један Македонац.
Док смо сликали таблу улице која носи назив „Нов живот“ један од пролазника љутио се што сликамо насеље – не воли баш свако око камере.
– Нема „здраво“, него ће ти узмем то и разбијем да видиш ко сам ја – узвикивао је за нама господин жучне нарави.
„Како се живи у Шутки?“ упитали смо једну девојку у продавници.
– Лепо, лепо, мирно све – причала нам је она.
Џамије, велика македонска застава и поглед на крст на планини са друге стране града употпуњавали су ову надреалну слику Скопља.
Око 70 посто становника Шутке су Роми, а остатак углавном чине Албанци. Већина њих су муслимани, али има и адвентиста и јеховиних сведока.
– Роми су лојални држави и, премда имају права да користе ромски језик у званичним документима, радије се опредељују за македонски – казао је један од познавалаца прилика у овом насељу.
ЧАИР
На наше запрепашћење албански део града Чаир на једном кружном току краси огроман споменик у облику албанског двоглавог орла са ознаком УÇК.
Изашли смо из аутобуса на наредној станици и ушли у локални кафић. Пиво се не служи, а припадница нежнијег пола у пуном кафићу – нема.
Отишли смо даље и зашли у део Чаира који је ближи центру града, а за разлику од остатка насеља овде нема стамбених блокова из доба Југославије, улице су кривудаве, а куће и зграде спонтано се шире у висину.
Ушли смо у један мали кафић у којем је седела група Албанаца, који није имао ни исписан назив и на чистом српском и упитао сам“. Је л’ радите? Можемо ли да попијемо кафу код вас?“.
Окупљени су били готово у шоку. Наравно, нико не брани ни Македонцима ни Србима да у албанској кафани попију кафу, али ипак смо их изненадили у овом скривеном крају града. Након што су се распричали на албанском језику, започели су разговор и са нама.
– Ово је центар Скопља, али смо заостали као да смо пре 500 година – почели су да причају објашњавајући како се времена мењају.
Али, манимо се политике. Дошли смо да попијемо кафу. Започели су причу о фудбалу.
– Ако хоћеш да попијеш кафу, мораш да навијаш за Реал Мадрид. Шалимо се, шалимо – уз смех су причали нашем сапутнику Шпанцу.
А онда се повела прича о Партизану и Звезди.
– Још сам Звездаш! Е… у Београду сваки дерби Звезда-Партизан пре 40 година, све утакмице сам гледао Звездине, и Лига шампиона кад је играла… – носталгично се присећао један од окупљених.
Дошло је време да оду на клањање у џамију. Ми смо испили нашу кафу и наставили даље…
ЦЕНТАР СКОПЉА
Не треба заборавити да је Скопље један од оних градова чији је стари архитектонски идентитет малтене збрисан страховитим земљотресом.
Као подсећање на тај дан из 1963. године и даље стоји разрушена стара железничка станица, са сатом који је стао у 05.16… Око ње налазе се солитери из доба социјализма, али и потпуно нове зграде које се подижу у имитацији некаквог старог стила.
Тако је овај град постао прави микс различите архитектуре. И док се на једној страни гради, Скопље је на другој и помало запуштено.
У једном делу града, који са својим булеварима подсећа на Нови Београд, затекли смо и потпуно руинирани конгресни центар.
Извор: Телеграф.рс / Матеја Бељан / м.бељан@телеграф.рс
