„УЧИЛИ СУ МЕ ДА МРЗИМ СРБЕ…“ Хрват који не слави „Олују“ написао емотивно писмо, најежићете се!

– Више мораш да мрзиш Србе, него Муслимане. Јер Муслиман је некрст, а Србин је анти-крст. Тако ме као дете учила моја комшиница, жена бившег усташе – наводи Горан Шарић

Хрватска данас слави 23 године од војне акције „Олуја“, а тим поводом католички теолог и историчар из Ријеке, Горан Шарић, објавио је у суботу статус на Фејсбуку. Пост је од тада лајкован више од три хиљаде пута, има више од 300 коментара и више од хиљаду дељења. Многи су одушевљени његовом храброшћу да, како наводе, говори истину.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Његову објаву преносимо у целости:

„Више мораш да мрзиш Србе, него Муслимане. Јер Муслиман је некрст, а Србин је анти-крст“. Тако ме као дете учила моја комшиница, жена бившег усташе, који је касније био сарадник УДБЕ, а од 1990. члан ХДЗ-а (што је и логичан животни пут). Ја сам урадио баш супротно, волео сам Муслимане (Бошњаке), а Србе још више. И добро се сећам, иако сам био дете, времена када су Срби постали „анти-крсти“. Хрвати су кукали како сав новац иде Србима, иако српска села у Крајини нису на прагу 21. века имала ни воду ни канализацију (нека села немају ни данас), иако од 1945. до 1991. ни један Србин није био на водећој позицији не само у Хрватској, него ни у Југославији (Броз можда није Загорац, али сигурно није Србин, за оне који не знају).

Нема друштва на свету, нема племена у оној задњој тропској кишној шуми које нема концепт жртве. Људско друштво је утемељено на жртви и жртвовању. Да би постала стабилна, заједница мора да пронађе кривца за своје проблеме, мора да је хомогенизује мржња према том кривцу. Кривац постаје жртва, а да би био жртвован прво треба да га сотонизујеш и дехуманизујеш.

Деведесетих је у Хрватској улога жртвеног јарца припала тој крајишкој сиротињи и генерално хрватским Србима који су у највећем проценту били нормални и вредни чланови друштва, који су Хрватску градили и подизали једнако као и њихови суграђани хрватске националности. И та нетрпељивост према Србима се са нешто мањим интензитетом осећа све до данас (како је Срба остало мало, онда су сад непријатељи непостојећи „Југословени“, „Орјунаши“, итд.).

Шта је тачно повод за славље „Олује“? Протеривање 200.000 људи са њихових огњишта? Спаљивање хиљада кућа, пустошење села? И то са простора из којих се Хрватска увек демографски опорављала и пунила, а који је данас кад је исељавање веће него икад, потпуно пуст. И ако се већ слави одлазак 200.000 Срба, зашто се не увеже и прослава одласка 400.000 Хрвата у последње 4 године? И њих је отерала слична политика.

Ако се већ прославља што су српска села у Крајини опустела, зашто се не славе празна хрватска села по Славонији? Ако се слави отимање српских кућа, зашто се не славе и све оне куће које су Хрватима одузеле банке?

Очигледно је да хрватске тзв. политичке елите које се сваке године насликавају попут старлета на Книнској тврђави не могу народу понудити ништа више од србофобије, ни данас, 23 године од како Срба више нема. А кад видим како народ здушно поздравља 30 година старе авионе Ф-16 онда схватам да боље политичаре нису ни заслужили. У држави којој се све распада, они купују авионе који ће док уђу у редовну војну употребу бити стари више од 35 година. Хрватска је као девојка која нема зубе, а задње паре даје за уградњу силикона. Давно је бард хрватског новинарства Игор Мандић закључио да је Хрватска пропали пројекат. Можда најгенијалнији живи хрватски научник, физичар са Руђера, Елвис Поповић је једном написао:

– Рекли су ми да никад нисам хтео хрватску државу. И био сам у праву.

Проблем са србофобијом је што од ње не могу да живети сви, него само елита на власти. Пре 30 година, за време Југославије, Хрватска је економски била развијенија од 13 садашњих чланица ЕУ, током Светског првенства у Русији претекла ју је и Бугарска и сад је службено последња. Али тек кад странци купе задњи хотел на Јадрану, тек кад пропадне и задње бродоградилиште, тек кад задње село у Славонији опусти, тек кад задњи млади човек седне у аутобус за Ирску, (а тај дан није далеко), тек тада ћете схватити да се србофобија не маже на крух (или хлеб) и не сипа у трактор. До тада, срећна вам прослава Олује!

Извор: Телеграф.рс