Уз све научне радове који указују на незамислив терор посебно је болно читати сведочанства оних који су у Јасеновцу „боравили“ или о њему добијали сазнања из прве руке
Усташки логор Јасеновац, над којим су се згражавали чак и нацисти, у једним од најтиражнијих новина приказан је као спортско-рекреативни центар. Хрватски историчар Хрвоје Класић пише о сведочанствима преживелих логораша Јасеновца и једног нацистичког генерала, као и о већ виђеном сценарију релативизације, умањивања и негирања злочина.
Крајем августа 1941. први логораши почињу да пристижу у Јасеновац. Масовна убиства хрватских Срба и Јевреја у том тренутку трају већ месецима. Овај највећи и најзлогласнији логор, „балкански Аушвиц“, постаће место ужаса и смрти за десетине хиљада невиних људи.
О Јасеновцу су написани бројни научни и публицистички радови. И иако је било спора, па и манипулација бројем жртава, ниједан историчар који се овом темом бавио није доводио у питање сам карактер логора.
Уз све научне радове који указују на незамислив терор посебно је болно читати сведочанства оних који су у Јасеновцу „боравили“ или о њему добијали сазнања из прве руке.
Илија Јаковљевић, Хрват, пристАЛИЦА ХСС-а у логору је провео нешто више од годину дана. У његовој књизи „Концлогор на Сави“ можда најпотреснији призор који описује је онај о односу усташа према српској деци.
– Још су почетком месеца одвели и однели неколико стотина у ону стару турску кућу крај православне цркве. Заставник Анте и још један тукли су их чекићем. Убијање је трајало три и по сата. На Антуново их је опет нестало око четири стотине. Облепљени су прозори на једној кући, како се ради када се тамане стенице. Угушили су их циклоном – написао је он.
МАЉЕМ ПО ЛОБАЊИ
Егон Бергер у Јасеновцу је провео 44 месеца и сведочио свакодневном терору.
– Група кољача ишла је према нашим баракама и зауставила се пред бараком другова Срба. Док је један део кољача ушао у саму бараку, дотле су пред њом Љубо Милош, Модрић, Којић, који су имали у руци дрвене маљеве, чекали. Док су усташе које су ушле у бараку избацивале једног по једног заточеника, дотле су их они с маљевима дочекивали и маљем по лобањи за један непуни сат створили читаву хрпу побијених – рекао је Бергер.
И НАЦИСТИЧКИ ГЕНЕРАЛ СЕ ЗГРАЖАВАО НАД ЈАСЕНОВЦЕМ
О зверствима у Јасеновцу, али и суседним селима пише у својим мемоарима и Хитлеров „човек“ у НДХ, генерал Едмунд Глаисе вон Хорстенау. Један од „најупечатљивијих“ призора је онај из Црквеног Бока, српског села на Сави у које су „упали усташки злочинци из суседног концентрационог логора Јасеновац (место ужаса)“.
Вон Хорстенау пише да је „у ово несрећно место нагрнуло у два наврата око 500 пропалица од 15 до 20 година под вођством двојице усташких натпоручника, све су убијали, силовали су жене и мучили их до смрти, убијали децу“, и додаје како је лично видео „у Сави леш жене којој су извађене очи, а у полни орган угурано дрво“.
СТЕПИНАЦ ЈЕ ПИСАО КАКО ЈЕ „ЈАСЕНОВАЦ ЉАГА ЗА НДХ“
Уосталом, и надбискуп Степинац имао је сазнања шта се догађа у Јасеновцу. Није био баш гласан у осуди, али је у једном писму Павелићу, осврнувши се на седам католичких свештеника који су умрли у логору између осталог рекао да је „читав Јасеновац срамотна љага за НДХ“.
Извор: Телеграф.рс/Net.hr
