Београд — Квалитет робе из ЕУ и на домаћем тржишту је различит, а Србин који живи у Норвешкој спровео је мали експеримент и то и доказао.
Када сам чуо приче о разлици у квалитету најпопуларнијих, светски познатих прехрамбених производа у “старим” и “новим” чланицама ЕУ, а и у Србији, одлучио сам да направим експеримент и, нажалост, показало се да су ове приче истините.
Овако, за “Новости”, о разлици у квалитету производа, прича Небојша Петковић, Новосађанин који већ шест година живи и ради у Норвешкој.
Петковић је, како објашњава, путујући аутомобилом из Норвешке до Србије, најпопуларније брендове купио прво у трајекту између Норвешке и Данске, затим у Данској, па и у Немачкој, Чешкој, Словачкој, Мађарској, а на крају, и у Србији.
“Касније сам, са другарима, направио дегустацију”, присећа се Петковић.
“Било је забавно, тим пре што се ту, уз чоколаде и разне “грицкалице”, нашло и неколико врста познатог алкохолног пића. Резултати су, нажалост, били поражавајући, јер је разлика у укусу, а верујем и квалитету, за готово све производе била невероватна. Чоколаде купљене у Данској и оне из Србије, и поред исте амбалаже, биле су неупоредиве…”, прича он.
Резултате овог “слатког” и наоко веселог истраживања потврђује и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, и објашњава како Србија има веће и озбиљније проблеме од Словачке, Мађарске и Пољске, када су у питању исти производи различитог састава.
“Ако Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска кажу да су канта за отпатке ЕУ, јер се на њихова тржишта пласирају исти производи али различитог састава, онда је Србија депонија”, изричит је Паповић.
“Имамо исте производе, исту амбалажу, али је евидентно да је различит квалитет за земље западне Европе и за земље трећег света, односно за нас. Роба, која стиже до нас се производи у погонима у Чешкој, Пољској…”, каже он.
Декларација је, како указује Паповић, оно што најбоље открива “специјализоване” производе, односно оне намењене за наше и тржиште суседних земаља.
“Када видите на декларацији упутство само на српском, македонском, црногорском, онда знајте да је то роба за “треће земље””, огорчен је Паповић.
“Ако је декларација на немачком, шпанском или француском, јасно је да је произведена у матичној фирми. Самим тим, чак и самом анализом декларација у продавници, може се лако закључити шта долази до нас. О притиску увозничког лобија не треба ни да говорим”, додаје он.
Србија, указује Паповић, има озбиљан проблем, јер и после много година чекања нема националну референтну лабораторију.
“Самим тим нема ни могућности да се неопходне анализе ураде код нас”, каже Паповић.
“Зато је наша организација потрошача производе слала на тестирање у иностранство, али то је скуп процес”, додаје он.
Извор: Б92 / Новости
