Шта би на терену представљало разграничење, а шта корекција граница, као и шта светске силе кажу о овим предлозима решења за Косово који се све јаче лансирају из Београда и Приштине?
Ево шта о томе кажу дипломата Зоран Миливојевић и бивши генерали Митар Ковач и Божидар Делић.
Земље Западне Европе попут Велике Британије и Немачке резолутно су реаговале против „промене граница“, а Русија и Кина су изнеле децидан став да не одустају од подршке Србији на линији међународног права, подсећа Миливојевић.
– Руси су се оградили са три тачке које је Захарова изнела у Београду, а кинески амбасадор у Београду је рекао да сматра да се уопште не треба одрицати права на Косово и Метохију. По њиховом искуству, треба имати стрпљења, као што су они имали када су у питању Хонгконг и Макао, али у суштини сматрају да Србија са тим не би требало уопште да тргује.
Када су у питању три руска става, Миливојевић каже да су они потпуно разумљиви.
– Први је да о КиМ не треба разговарати као о посебном случају, и то се потврдило јер он то заиста и није. Друго, подсетили су да није било референдума. Они то наводе због Крима, јер је тамо много чистија и јаснија ситуација. Треће је да је међународно право и даље важеће и да Србија треба да има то у виду и да води рачуна. Дакле, одбијају причу да се Косово и Метохија доведу у било коју другу позицију осим онога што је садашње стање. То није држава, под мандатом је УН, и у том контексту мора и да се решава – додаје Миливојевић.
Дипломата сматра да су добре стране нових иницијатива за Косово реакције које су показале да косовско питање није мртво и да ствар није завршена. Наглашава да смо сведоци нових међународних околности – Запад је све више подељен, а Русија и Кина јачају своју глобалну позицију и аргументи Србије за решавање статуса КиМ добијају на снази.
Миливојевић наводи и слабости Вучићевог предлога за разграничење – отворени су унутрашњи фронтови и политички и са Српском православном црквом, а председник сугерише на одрицање од дела територије.
Пензионисани генерал мајор и председник Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач каже да је минулих година много тога урађено наопако по будућност решавања косовског питања: Административна линија је пред народом приказивана као нека пропусна линија, говорили су нам да то није граница и да ће се правити монтажни објекти који ће се брзо демонтирати, да ће на истим пунктовима бити и органи Републике Србије и привремених власти из Приштине. Како је време сазревало, Ковач каже да је та административна линија сазревала до границе.
Нема места говорити о промени граница на Балкану и Европи након Другог светског рата, и то се заиста ни не може чинити мимо рата. У праву је немачка канцеларка када каже да не треба мењати границе у Европи и на Балкану. Сматрам да на томе и Србија треба да инсистира. О решавању косовског проблема треба да се говори, али само унутар међународно признатих граница Републике Србије.
Ковач каже да није питање актуелне власти да решава Косово и Метохију, да то није питање једне генерације у српском народу, а ни само Републике Србије. То је, тврди, питање и Републике Српске и дијаспоре, али и Црне Горе, јер је и она изворно српска држава, која је погрешним путем промовисана у антисрпску творевину.
Миливојевић наглашава да територије могу да размене само суверене државе и да би размена у случају Косова значила да Србија сама са собом нешто размењује и да се нечега одриче.
Ако би уопште пристала на то, Србија би признала Косово као независну државу, што је интенција неких. Кад се говори о подели, имајући у виду фактичко стање, Србија на неки начин контролише трећину територије Косова и Метохије, а кад се говори о размени територија, то је нешто друго. Индикативно је да Тачи отвара питање југа Србије. Тај концепт би подразумевао враћање Србије на границе пре Балканских ратова, а то је опасна теза. Људи су заборавили 1956. годину, када је Централни комитет општину Лепосавић декретом прикључио Косову из политичких мотива да би подигао демографску структуру. То су озбиљне ствари о којима треба разговарати – подсећа дипломата.
Пензионисани генерал Божидар Делић сматра да је пројекат разграничења почео много пре Вучића, али да није имао никакве писане трагове.
– На сопственој кожи сам осетио Бриселски споразум, јер све до његовог потписивања нисам сматрао да идем ван граница земље. Пореклом сам из Ђаковице и могао сам слободно да путујем и у Призрен, Ђаковицу, Дечане, Пећ, али су ми ти путеви затворени након потписивања Бриселског споразума.
Ковач, ипак, сматра да за Србију долазе боља времена, а то што покушавају да нас присиле да се нешто деси што пре јесте првенствено у интересу западних земаља. Он каже да је њима потребна лажна држава Косово, где ће имати безгранично право базирања снага и борбених система у контексту сукобљавања са Русијом, и да зато журе да што пре постигну то решење са Србијом.
– Док год није стављен потпис, они знају да ништа дугорочно не могу озбиљно да раде на КиМ, а то зна и власт у Приштини. Свесни су они да у промењеним околностима српска држава може веома брзо да се врати на тај простор. Србија не треба да жури ни у ком смислу. Треба да се бори за непроменљивост међународно признатих граница и за високу аутономију албанског народа на простору Косова и Метохије – категоричан је Ковач.
Извор: rs.sputniknews.com
