Чињеница да су немачка канцеларка Ангела Меркел и председник САД Доналд Трамп разговарали о Косову и дали подршку за разговоре који воде решавању тог питања велики је помак и доказ да су се промениле ствари, и то у корист Србије, каже за „Блиц“ шеф дипломатије Ивица Дачић.
Министар спољних послова тако коментарише актуелна дешавања у вези са дијалогом у Бриселу – разговор два најмоћнија светска политичара, али и поруке које су последњих дана стизале о разграничењу о којем је говорио председник Александар Вучић.
– Велики помак је у питању, и доказ да су се промениле ствари. Ипак, тешка борба нам још предстоји, а од тих на које треба и даље утицати, најбитнија је Немачка – каже Дачић.
Он се осврнуо и на изјаве које долазе из Приштине, попут оне Хашима Тачија да се противи етничким границама, али да „није наиван и да зна да Србији одговара да не жури са неизбежним признањем Косова“.
– Приштина је изгубила подршку, нема више става да је све решено. Они то никако да схвате, зато тако трагично схватају све ове изјаве из света, као и повлачење признања – напомиње Дачић.
Пажњу у српској јавности изазвала је и изјава хрватског премијера Андреја Пленковића, да је „за поштовање граница“ уз позивање на мишљење Бадинтерове комисије, али Дачић каже да је то лицемерно.
– Кад је реч о Бадинтеровој комисији, она је говорила о међурепубличким границама, нигде није спомињала покрајине, тако да су сви они који су признали Косово то урадили против става Бадинтерове комисије. Ту спада и Хрватска и лицемерно је да се они позивају на ту комисију – напомиње Дачић.
Интересантно је да су се у вези с разграничењем сукобили и политичари на Косову, и то они из владајуће коалиције. Како пише „Коха“, две чланице коалиције, Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја и „Нисма“ Фатмира Љимаја, придружиће се опозицији у захтеву за сазивање седнице парламента на којој би била донета резолуција којом би се Хашиму Тачију забранило да са Београдом преговара о „територијалном интегритету Косова“.
Директор Центра за регионализам Александар Попов каже да није искључено да се разграничење нађе на преговарачком столу у Бриселу, имајући у виду да је та опција доскора била невероватна, а да се сада о њој озбиљно говори.
– Интересантно је да чак и Немачка пристаје на ту варијанту, што је било до сада непојмљиво, имајући у виду да су западне силе већ признале независност Косова, а сада се враћају на питање разграничења. Сада питање које је било предмет спорења, формирање ЗСО губи смисао, имајући у виду да се ради о етничком разграничењу, уз компензацију српској страни. Оно на чему треба инсистирати је и да део тог договора буде и питање имовине, попут Газивода – каже Попов.
