То кажу за Данас дипломатски извори из Берлина, одговарајући на питање да ли ће изјава Џона Болтона, саветника америчког председника Доналда Трампа, да Вашингтон „не искључује територијалне корекције“, утицати и на став Немачке, имајући у виду да је немачка канцеларка Ангела Меркел недавно поручила да „нема промена граница на Балкану“.
Наши саговорници указују да нису „сувише изненађени“ Болтоновом реториком.
„Изјава Трамповог саветника, несумњиво, представља заокрет у односу на традиционалну позицију Америке, која је била усклађена са противљењем Меркелове промени граница на Балкану, али САД и Балкан више нису приоритети на листи америчке спољне политике, тако да би Американци били веома срећни да се коначно пронађе одрживо решење за односе Србије и Косова, и то у оквиру бриселских преговора. Дакле, ако преговарачки партнери, Београд и Приштина, принађу решење које би подразумевало разграничење, уз извесну размену територија, ни САД, ни ЕУ, укључујући Немачку, а ни Русија, неће моћи да се успротиве томе“, наводе извори Данаса.
„Демаркација је већ примењена између Македоније и Косова, Црне Горе и Косова, и у извесној мери, између Хрватске и Словеније, мада је овај последњи случај и даље проблематичан, и то је све учињено на основу билатералних споразума. Главну реч треба да имају две преговарачке стране, а треће стране – САД, ЕУ и Русија, у принципу могу да се успротиве само у случају да исход значи дестабилизацију Западног Балкана, у смислу изазивања даљих тензија и озбиљних унутрашњих потреса у Београда и Приштини“, тврде незванично дипломате.
Извори Данаса констатују да је реторика немачке канцеларке о „непромењивости граница“ у највећој мери подстакнута страхом Берлина од „непредвидивог понашања“ председника Републике Српске Милорада Додика.
„Додик је већ почео да случај Косова користи као аргумент за своју вишегодишњу жељу да Република Српска изађе из окриља Босне и Херцеговине. Због тога се Берлин категорички противи промени граница на Балкану, али, у случају да Вашингтон и Москва пристану на споразум о разграничењу Београда и Приштине, Берлин вероватно неће остати једини противник таквог договора“, напомињу наши саговорници.
Према тврдњама појединих аустријских дипломата, и званични Беч ће прихватити компромис Београда и Приштине „укључујући извесне корекције граница или размену територија“.
У Београду, иначе, од јуче бораве Јохан Вадефул, заменик председавајућег водеће парламентарне групе у немачком Бундестагу, ЦДУ/ЦСУ, и Ханс Јоахим Фаленски, спољнополитички саветник фракције ЦДУ/ЦСУ. Вадефул и Фаленски су се јуче у касним послеподневним сатима сусрели са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем, а према незваничним сазнањима Данаса, они би требало да разговарају и са председником Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић, министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић и српским посланицима. Главне теме њихових разговора су Косово и напредак Србије на путу ка ЕУ. Ханс Јоахим Фаленски се сматра једним од аутора „седам тачака“ које је покојни немачки посланик Андреас Шокенхоф уручио званичном Београду 2012. године, а три и по деценије је саветник истакнутих политичара из редова немачких конзервативаца, укључујући Карла Ламерса, са којим је радио на стратешком документу „Европа концентричних кругова“.
Предлог
Поједини представници дипломатских кругова тврде за Данас да би разграничење могло да буде спроведено тако да „линија разграничења буде дуга километар и по, од ауто-пута Коридор 10, односно тако да обухвати делове општине Прешево“.
Извор: Данас.рс
