Иако су момцима неке војничке обавезе тешко падале, посебно дуго одсуствовање од куће и одвојеност од породице, касније су истицали да је војска за њих била најбоља животна школа
Често су наши стари говорили да младић стасава у правог мушкарца и одговорног човека тек када одслужи војску. Раније се војна обавеза подразумевала и није било упитно хоће ли неки младић ићи у војску или не. Из угла једне девојке, изложићу свој став о томе зашто сматрам да је добро да мушкарци служе војску и зашто бих поред себе волела управо једног таквог младића.
То је била ствар престижа и сваки родитељ је био срећан када његов син добије позив да служи својој држави. Тек немали број њих је ово избегавао и тражио начине да што лакше и „безболније“ прође кроз своју војну обавезу. Очеви су живели за дан када својим синовима праве испраћај и желели су да сви то знају.
Имам 31 годину и ово су моји разлози због којих не мислим да сам ишта пропустио јер нисам ишао у војску
Иако су тим момцима неке војничке обавезе тешко падале, посебно дуго одсуствовање од куће и одвојеност од породице, касније су истицали да је војска за њих била најбоља животна школа. Тамо су научили шта је одговорност и послушност, да поштују надређене и извршавају своје обавезе. Током војничких дана су се стицала пријатељства за читав живот, а то је нешто што признаћете нема цену.
Како су се времена у нашој држави мењала, дошли смо у ситуацију да је обавезни војни рок укинут. Касније је уведено добровољно служење војске и ту смо могли да видимо колико је младих људи, жељно да се на овај начин докаже.
Сваке године се све више њих пријављивало за добровољно служење војске, што показује да је један део њих свестан света око себе и да је то нешто што само може позитивно да утиче на њихове животе.
Недавно је поново почело да се прича о томе како треба увести обавезни војни рок на три или шест месеци и то већ од 2020. године. О томе ће се још говорити, а коначне одлуке тек треба да буду донете.
Некима ово није по вољи, јер су до сада избегавали да служе војску, док су други ову вест једва дочекали. Као млада и образована девојка и као новинар, након сагледане целокупне ситуације у нашем друштву, сматрам да би ова одлука могла само позитивно да утиче на српске младиће, посебно на оне који су избегавали да служе војску.
Колико год се родитељи трудили да васпитају своје синове деси се да ипак у неким сутуацијама оману. Утицај друштва на младе особе је данас превелики, па се деси да они под пристиком вршњака поклекну и учине нешто што не би требало.
Данас су млади мушкарци далеко више склони насиљу што према партнеркама, али и према другим људима са којима комуницирају. Такви млади људи који су избегавали да служе војску, немају у путпуности развијену свест о свету око себе, људима, обавезама… Већину ствари узимају здраво за готово, не труде се превише и мисле да ће све да им падне са неба.
Сматрам да би војна обавеза од таквих младића направила одговорне људе, који би имали развијену емпатију и који би знали како да поступе у одређеној ситуацији. Сав тај вишак енергије који их тера на бес и насиље би онда могли да усмере на нешто корисно.
Такође се све више момака дрогира, што је велики друштвени проблем, за који сматрам да је једино решење здрав живот и строга дисциплина, коју једини војска може да пружи. Ово би исто решило проблем претерано гојазних младих мушкараца, који до сада нису морали да стекну физичку кондицију.
Током служења војске би без протекције научили како да се носе са одређеном ситуацијом и како да реше проблем у којем су се нашли. Мама и тата неће довека бити ту да им излазе у сусрет, па је добро на време научити шта су праве вредности и како да се на прави начин изборе за себе и своје место у друштву.
На тај начин ће стећи и одговорност према послу којим се буду бавили, што ће им само олакшати даље напредовање и изградњу репрезентативне каријере.
Иако младићи током војне обавезе уче и да баратају оружјем, то према мом мишљењу ипак није пресудан део њихове обуке. Надам се да се никада ниједан од њих неће наћи у ситуацији да ће те вештине морати да употреби, јер сам велики противник рата и било каквог насиља.
Овде је од пресудне важности да се стекне добра кондиција, да се поставе темељи за здрав живот и да се мушкарац научи правим вредностима и понашању.
Због свега овога истичем да се са садашњим знањем и искуством, никада се не бих забављала са младићем који је избегавао да служи војску. Није ми потребан неко кога ћу ја морати да учим одговорности и поштовању, ако већ мама и тата у томе нису успели.
Није ми потребан неко ко нема радне навике, ко не жели да напредује у послу и не жели да се труди за било шта, већ само чека да му се све сервира.
Није ми потребан неко ко нема представу о томе у каквом друштву живимо и ко је јак само на речима, а дела остају заборављена.
Није ми потребан неко ко не зна да контролише своје емоције, ко је поводљив и ко не зна да поштује ауторитет.
Није ми потребан неко ко није у стању да на прави начин опходи према дамама и ко друге људи ниподаштава и искоришћава, величајући себе.
Примера ради, неколицина мојих мушких колега током студирања су одлучили да након завршених основних студија оду на добровољно служење војног рока, пре него што наставе школовање или нађу посао. Сматрам да је то за свако поштовање и показатељ да ипак све може да се постигне и да остали треба да се угледају на такве младе људе.
Све у свему, свако има право на своје мишљење, али некако дубоко верујем да ће се већина девојака сложити са мном када је ова тема у питању. Свака поред себе жели особу на коју може да буде поносна и која је то својим радом, трудом и делима заслужила.
Извор: Ана Ташковић/[email protected]
