Иако званично дијалог Београда и Приштине води Европска унија јасно је да без аминовања договора од стране њене најмоћније чланице – Немачке, он не може бити постигнут
Разговори су ушли у финалну фазу, међутим барем у јавности још увек нема финалног предлога за Споразум о нормализацији односа. Како Телеграф.рс ексклузивно сазнаје од извора у Европској народној партији (ЕПП), чијој групацији припада и Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) немачке канцеларке Ангеле Меркел, она је припремила свој план за Косово и представила га својим колегама са Балкана.
Немачка је јасно рекла да се противи промени граница, односно било каквој подели Косова између Београда и Приштине. Ипак, према детаљима плана Ангеле Меркел, подела на крају целог процеса је ипак могућа.
Наиме, овај портал сазнаје у редовима ЕПП-а, план немачке канцеларке треба да се реализује на кратки и средњи рок.
У првој фази би пре свега требало да дође до формирања Заједнице српских општина (ЗСО), на чему је Меркел инсистирала и приликом последњег сусрета са косовским председником Хашимом Тачијем.
Свесна да за Србе није прихватљиво да ЗСО буде на нивоу невладине организације, што је циљ Приштине, Меркел планира да Заједница добије шира овлашћења, односно такозвани „ЗСО плус“. Како би Заједница имала праву функцију потребно је формирати и друге органе и могла би да сарађује са Србијом. Тиме би она имала праву снагу и олакшала живот грађана.
С друге стране, план немачке канцеларке би подрзумевао верификацију стања на терену, тј. признање без признања. Тиме би коначно дошли до онога што је највећа непознаница кованице „свеобухватна нормализација односа“: Београд би пристао да „препозна реалност, али не и независност“, док би се Приштина задовољила тиме да неће бити ометана у својим покушајима да постане чланица међународних институција.
Како су пренели извори из ЕПП, наведени елементи плана би обухватили прву фазу, која би била спроведена у кратком року.
Затим следи велико финале, на које би требало да се се сачека 20 година.
После тог периода, у Заједници српских општина би био одржан референдум о отцепљењу, што би створило реалну шансу да се део Косова на коме живи већинско српско становништво врати под ефективну власт Београда.
Подсећамо, Бриселским споразумом је планирано да ЗСО чине општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Шест од десет ових општина се наслања на административну линију са централном Србијом, док су Штрпце, Клокот, Партеш и Грачаница својеврсне енклаве окружене местима са албанском већином.
Извор: Телеграф.рс
