Српска православна црква и верници данас славе дан сећања на Мати Ангелину и њеног сина Светог Јована, деспота српског.
Преподобна мати Ангелина, пре него што се замонашила звала се Ангелина Бранковић и била је ћерка Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића.
У народној традицији ова српска светитељка је упамћена као изузетно образована, мудра и лепа жена која још од детињства није “испуштала књигу из руку”. За слепог Стефана, изгнаног српског деспота се удала новембра 1460. Кратко су живели у Албанији док су после живот провели у сиромаштву у Италији.
Живот Свете српске мати Ангелине био је изузетно тежак – наџивела је мужа, оба сина и ћерку Мару. Три пута је била принуђена да преноси мошти свог мужа, а добар део живота је била прогнана од стране остале српске властеле.
Не зна се поуздано када се Ангелина замонашила. Зна се да је, упркос сиромаштву, била ктиторка великог броја манастира и да је остатак живота провела у молитви и тишини, бдијући над моштима супруга и синова.
Преминула је 1520. године и сахрањена је прво у свом манастиру Сретењу, а потом су њене мошти пренете у манастир Крушедол и положене у ковчег заједно са моштима њеног сина Јована. Турци су 1716. запалили манастир Крушедол заједно са моштима свих Бранковића.
Ипак, народ није заборавио ову хришћанску мученицу. Култ Преподобне мати Ангелине у Србији се јавио веома рано – њено прво житије појављује се већ у 16. веку, а слично је и са службом.
Због љубави и благости којом је зрачила за живота, ова светитељка се кроз целу службу и данас ословљава као – мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена, блажена… Исказане су и њене хришћанске врлине – чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке. Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина – Светог Јована – и у Заједничкој служби свим Светим Бранковићима, а њен лик се појављује на свим иконама ове српске мученичке породице.
Како је добар део живота провела у беди и тешком животу, селећи се и бежећи, мати Ангелина данас се сматра заштитницом сиромашних и угњетаваних. Она све вернике учи, а о томе сведочи и њен читав живот, да физичка беда није важна докле год је срце испуњено. Духовна беда је много опаснија и зато, народ каже, да на данашњи дан свако у молитви треба да помене Преподобну мати Ангелину како би нам она помогла да живот доведемо у ред.
Народна веровања
Верује се да Мати Ангелина нарочито штити жене које проживљавају живот сличан њеном – оних које страдају, жртвују се и пате, али не одустају од доброте и покушаја да за своју породицу учине најбоље. Народ каже да је такво страдање најбоље спознала Мати Ангелина и да због тога ни у најтежим тренуцима Српкиње нису саме јер ова светитељка бдије над њима.
Извор: Курир.рс
