Србија се и ове године с болом присећала Олује, операције хрватске војске у којој је око 250.000 Срба прогнано, око две хиљаде убијено, а готово исто толико се води као нестало. Хрвати су поново славили
„Почетак августа је тежак за нас Србе, то су тужни дани, а посебно за нас Крајишнике“, каже за Спутњик пуковник у пензији Војске Републике Српске Крајине др Коста Новаковић.
Један од функционера у Загребу је рекао да је „Хрватска прије 23 године остварила свој вековни сан“, вековни сан да нема Срба. Новаковић објашњава да Хрвати славе наводну победу, а заправо прогон комплетног народа, етничко чишћење. Наглашава да је њихово славље заправо представља наставак Олује из 1995. године.
Шта је по вашем мишљењу била Олуја?
— Олуја је агресија на Републику Српску Крајину која је постојала четири године. То је био напад на властити народ који је био конститутиван у бившој Републици Хрватској. Олуја је прогон 250.000 хиљада комплетног српског становништва са подручја Републике Српске Крајине. То је агресија на заштићено подручје Уједињених нација по Венсовом плану, по Резолуцији 743, од 21. фебруара 1992. године. Олуја је такође пљачкање, уништавање целокупне покретне и непокретне имовине са тежиштем на разарању и на спаљивању кућа. Убијено је 1.861 Срба и то није коначан број. Њих је Фрањо Туђман тобоже позивао да остану, а у ствари је све чинио да они буду прогнани. Туђман је рекао да рата не би било да га Хрватска није желела, јер је по њиховим оценама само тако могла да оствари самосталност.
Знамо ли после толико година како се дефинише тај рат?
— Хрвати стално говоре да је то отаџбински, праведни рат и код њих нема расправе по том питању. Хрватски Сабор је 13. октобра 2000. донео Декларацију по којој они дефинишу рат, а ваљда је рат појава која се дефинише социолошки и политиколошки. О њему треба да говоре историчари, стратези различите струке људи, али у Хрватској постоји само истина која је дата у тој њиховој Декларацији. Сматрам да је рат у Хрватској без сумње био грађански. Када су сукоби почели Република Хрватска није била међународни субјект као што то није била ни Србија за коју су рекли да је била агресор. Када је Хрватска призната 22. маја 1993. у Хрватској више није било војника ЈНА, јер су повучени три дана пре, 19. маја. Поред тога, Хрватска је чак 16 пута потписала споразуме са бившом ЈНА у вези са примирјем.
Колика је штета што Фрањи Туђману није суђено?
— То је велика штета. Туђман је рекао да кад он буде председник Хрватске, онда ће Крајина бити црвена од крви. Како је он могао да зна 1989. да ће бити председник? Према његовом мишљењу чак је и геноцид дозвољен. Он је у својој књизи „Беспућа повијесне збиљности“ рекао да је геноцид својствен, да се дешавао кроз историју и да га треба прихватити као нешто што је нормална појава која прати човечанство, а онда је хрватски католички теолог Живко Кустић, који је био дуго година уредник „Гласа Концила“ 2002. додао да Туђману помогне: „Велики народи се не одричу својих великих људи, чак и оних који су чинили повијесне злочине“.
Туђманови транскрипти са Бриона 31. јула 1995. показују да је постојала јасна намера да Хрватска дође до поседа територије…
— Транскрипти на Брионима све објашњавају. Зашто је Туђман дао да се снимају ти транскрипти, који су за њега оптужујући и да 1999. није умро било би му суђено. Међутим, знао је да је болестан и он се бојао да новије генерације неће да истакну његову улогу, а хтео је да буде други отац нације. Туђман је у Хашком трибуналу апострофиран као вођа злочиначког подухвата и у недавној пресуди припадницима ХВО из хрватске заједнице Херцег-Босне, а они су осуђени по линији злочиначког подухвата. Иако су у првостепаној пресуди доста реално били осуђени, у другостепеном предмету Готовина и Маркач су ослобођени. Речено је да су злочини учињени, али су ослобођени због неких техничких процедура, а мислим да је то политичка одлука овог жалбеног већа другостепеног суда.
Овогодишњу прославу Олује увеличали су и израелски авиони због којих је Србија протестовала…
— Није било места израелским авионима да лете изнад Книна. Иако су правдали да је то летачка продајна изложба сматрам да можда само неко није довољно размишљао о том поступку. Ја бих волео да знам да ли су ти авиони, који су вероватно полетели из Загреба, прелетели Јасеновац или Јадовно где је поред Срба и Рома убијено и много Јевреја. Бојим се да тамо нису били.
Министарство одбране Црне Горе је навело да је њихов пуковник Иван Машуловић у складу са уобичајеним дипломатским протоколом учествовао на обележавању Дана победе у Книну. Да ли је морао да буде тамо?
— Требало је то избећи али постоји израз који одговара садашњем понашању званичне Подгорице, а то је да појединци желе да буду већи католици од Папе. Власт у Црној Гори жели да буде већа чланица НАТО од ма које друге и тај потез није био коректан ни неопходан.
Извор: rs.sputniknews.com
