Стратешки споразум о сарадњи који су ових дана потписала Министарства одбране Русије и Пакистана био је изненађење за многе, посебно на Западу, јер је Пакистан традиционални савезник САД.
Заменик министра одбране Русије генерал потпуковник Александар Фомин боравио је у дводневној посети Пакистану од 6 до 7. августа, где је учествовао на седници руско-пакистанског Војно-консултантског комитета за одбрану и безбедност. Важан резултат прве седнице Комитета било је потписивање оквирног споразума о обуци пакистанских војника на руским војним академијама. Ово је одмах изазвало узбуну на Западу: Пакистан је традиционално стратешки партнер САД, где су пакистански официри до сада ишли на обуку.
„Од принципијелног значаја је чињеница где ће се обучавати војна елита неке земље. У време СССР-а питомци и официри из различитих држава, које су се ослободиле од колонијалне зависности и кренуле пут социјализма, образовали су се у совјетским војним академијама. Враћајући се кући, они су постајали не само пријатељи СССР-а, већ су у извесном степену спроводили и совјетску политику. У случају Пакистана, то је још далеко, али први кораци су већ направљени“, коментарише за Спутњик експерт Руског института за стратешка истраживања Аждар Куртов.
Он подсећа да је по броју становника Пакистан испред Русије и да је то „озбиљна држава, важна држава у једном од кључних региона наше планете“. Преко ње пролази главни пут снабдевања америчке војске у Авганистану.
Куртов је убеђен да ће пакистански дипломирани официри, кад се буду вратили кући, бити присталице куповине руског оружја, јер ће у руским војним академијама бити обучавани да их користе. Пакистан није много куповао руско оружје — у последње време је извесно само о испоруци четири хеликоптера Ми-35М. Међутим, сада су у току преговори око куповине ловаца Су-35 и тенкова Т-90.
„То је озбиљан уговор, јер је авијација након ракетног наоружања један од најскупљих видова оружја. Ако се ту нађе празан простор у пакистанској војсци, који би руски војни комплекс могли да попуне, то ће ићи на руку како руском буџету, тако и независности Пакистана од САД, које у последње време активно показују да могу раскидати уговоре о испорукама оружја са државама чија политика не задовољава Вашингтон. Турска је добар пример тога“, сигуран је руски експерт.
Иначе, само два дана после потписивања споразума у посету Москви допутовао је председник Здруженог комитета начелника штабова Оружаних снага Пакистана генерал Зубајр Хајат, где је са својим руским колегом Валеријем Герасимовим разговарао о војној и војно-техничкој сарадњи.
Америка и Пакистан = талибани
Интензивирана сарадња Русије и Пакистана изазвала је велику нервозу на Западу, имајући у виду да се Исламабад сматра најближим савезником Вашингтона у региону. Између осталог, заједно су радили на пројекту који их је касније скупо коштао — створили су талибане.
„Пакистан је заиста био активни учесник конфликта у Авганистану, када је СССР увео интернационални контингент у ту земљу. На територији Пакистана, посебно у племенским зонама, били су формирани кампови муџахедина, док је преко Пакистана било допремано оружје. Та политика је настављена и деведесетих година. Сматра се да је један од најважнијих војно-политичких органа Пакистана —такозвана Међуресорна обавештајна служба (међу три најбоље у свету), заједно са ЦИА, кумовала основању покрета Талибана“, објашњава Куртов.
Међутим, у новом веку постепено, корак по корак, почели су да се појављују пукотине у односима Вашингтона и Исламабада. Са доласком Доналда Трампа на власт дошло је до кулминације: одмах је оптужио Пакистан да помаже терористима, у јануару је чак обуставио војну помоћ тој земљи.
„САД које нису навикле да узимају у обзир интересе других држава, почеле су да показују агресивност и нехајност према режиму у Пакистану. То се видело по томе што је америчка авијација почела да наноси ударе како по талибанима, тако и по положајима пакистанске војске. То је изазвало природно незадовољство како становништва Пакистана, тако и војно-политичког руководства. Када је незадовољство достигло одређени ниво захлађења у односима између двеју земаља, постало је неизбежно. Наравно, пакистанске власти су покушале да реше проблем дипломатским путем, али без успеха. Корак по корак је била скраћивана војна помоћ САД Пакистану. Исламабад је покушао у почетку да се окрене на друге стране, између осталог је поднео молбу за ступање у ШОС, где је био недавно и прихваћен и поред Кине, са којом има интензивну сарадњу, почео је да унапређује односе са Русијом“, описује ситуацију овај војни стручњак.
Међутим, да ли Русија може да замени Пакистану САД? Куртов сматра да је још увек рано говорити о томе. Наравно, финансијске могућности Русије нису такве да може издвојити више милијарди долара помоћи Пакистану, посебно за војску.
„Русија може помоћи на други начин. Ослањајући се на ШОС, Русија може помоћи да се реализује низ економских пројеката принципијелно важних за Пакистан. На пример, руски ’Гаспром‘ показује заинтересованост да учествује у испорукама природног гаса Пакистану. Притом, ради се о посебној шеми, када течни нафтни гас из Персијског залива, не руски, буде испоручиван у једну од лука Пакистана, а Русија ће по том пројекту, на којем сада ради, изградити гасовод ка северу Пакистана, то јест у индустријски развијеним и густо насељеним градовима те земље. Та опција такође није по вољи САД, које покушавају да спрече развој односа између Кине, Русије и Пакистана и да повећају извоз свог течног нафтног гаса“, закључио је Куртов.
Извор: rs.sputniknews.com
